Изазов за Србију и хрватско председавање ЕУ

У овој години Унију чекају избори за Европски парламент, али и решавање судбине Брегзита. То ће, уједно, бити изазови и за земље које желе у Унију, попут Србије. Њихове интеграције могле би пасти у други план. Изазов би могло да буде и то што је међу будућим председавајућим Хрватска.

Прошлу годину, у погледу евроинтеграција, у Влади су закључили са – "могли смо да отворимо и више поглавља". Нову започињу свесни изазова.

"Сигурно ће бити мање интересовања за процес проширења. Морамо да наставимо да инсистирамо да наше реформе иду несмањеном брзином", истиче премијерка Ана Брнабић.

Наташа Драгојловић из Конвента о ЕУ каже да нама не сметају европски избори да усвојимо Устав који је требало још пре годину дана да буде измењен.

Уз изборе и Брегзит, потенцијални изазов је и састав тзв. "председавајуће тројке", која је у наредних годину и по на челу Уније. Румунија, Финска и Хрватска смењују се на шест месеци. Последња у низу, Србији је нарочито значајна. Због ранијих искустава, али и прекјучерашње расправе у Сабору. Зашто Србија отвара поглавља, а Хрватска по том питању не чини ништа – питао је посланик Моста.

"Чуо сам да је колегиница Весна Пусић рекла да министрица има велике шансе за главну тајницу Вијећа Европе, је ли то можда значи да осим подршке ове владе Пленковић–Пуповац има и подршку Србије будући да ради суставно за србијанске интересе?", упитао је Никола Грмоја, посланик Моста.

"То је једна разина која је толико јадна да ми је жао коментирати уопште", одговара хрватски премијер Андреј Пленковић.

Расправу, у једном тренутку и на ивици физичког обрачуна, премијер је закључио речима: "Ми ћемо према Србији бити стриктни и бити фер."

Као што према њима није била Словенија. Десет месеци блокирала је отварање поглавља због спора о Пиранском заливу. Отуда, према свом источном суседу Хрвати најављују другачији третман.

"Постоји читав низ људи који раде на томе да се седне за сто и да се питања попут несталих, културног блага, ратних злочина, избегличке проблематике ставе на сто и да се не чека да се блокира, него да се реши", објашњава Милорад Пуповац, посланик СДСС-а у Сабору.

"Ми смо као чланица увек опозиција ако имамо веома велики проблем да кажемо да се не може даље, али не на питању статистике, не на питању економске и монетарне уније", поручује Пленковић.

Али су то урадили крајем 2017, када су се уз још четири чланице, противили отварању поглавља 33. Годину дана раније блокирали су, па деблокирали 26.

"Правило је да билатерални односи немају или не би требало да имају толико утицаја на оно што је напредак државе кандидата ка чланству. Међутим, то није увек могуће избећи. Али тих шест месеци сигурно неће бити пресудни за чланство Србије у ЕУ", сматра Драгојловићева.

У приоритетима председавања тројке помиње се Стратегија проширења. Хрватска ће чак, према најавама, бити и домаћин самита ЕУ – Западни Балкан током свог председавања, које почиње јануара 2020. године.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 30. март 2024.
16° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво