Миливојевић: Одлука Собрања омогућава Албанцима боље умрежавање

Бивши дипломата Зоран Миливојевић истиче да амандмани у Собрању јуче не би били усвојени да није било албанског фактора. Сматра да на терену постоји координација стратешких потеза албанског корпуса који се води из Тиране. Управо ти потези и цела та координација су на неки начин потврда тезе о "великој Албанији", навео је Миливојевић.

Македонски парламент је двотрећинском већином гласова јуче усвојио амандман којим је та држава преименована у Републику Северну Македонију. Лопта је сада у грчком дворишту.

"Уз доста мука прва етапа процеса који треба да уведе Македонију у НАТО је завршена, сада је на реду Грчка где има проблема око ратификације споразума из Преспе и да се тиме створе услови да Македонија постане чланица НАТО-а", рекао је бивши дипломата Зоран Миливојевић гостујући у Дневнику РТС-а.

Наводи да одлука македонског Собрања омогућава Албанцима у региону боље умрежавање.

"На терену постоји координација стратешких потеза албанског корпуса који се води из Тиране. Управо ти потези и цела та координација су на неки начин потврда тезе о 'великој Албанији'. И ово у Македонији је потврда те тезе, јер они не би могли да изгурају те амандмане да није било албанског фактора", објашњава Миливојевић.

Говорећи о ширењу НАТО-а, наводи да је то нешто што је давно зацртано.

"Ширење НАТО-а је нешто што је зацртано прошле године и то није никаква тајна. Са њихове стране постоји жеља да цели овај простор уђе у западну интересну сферу, то су неки њихови стратешки циљеви", наводи Миливојевић.

НАТО показао да подржава косовску војску 

Говорећи о формирању косовске војске наводи да је НАТО самим одсуством реакције показао да подржава и рачуна на ту структуру. 

"Тиме што је Запад толерисао формирање косовске војске и што није реаговао на одређени начин, дао је до знања да Запад и НАТО рачунају на ту структуру и да је већ виде у функцији НАТО-а и западних интереса – од Авганистана па надаље", објашњава Миливојевић.

Осврћући се на смену снага наводи да слаби утицај Европске уније.

"Ове године ће основну динамику када је реч о о глобалним односима имати велике силе – Америка, Русија и Кина, Европска унија ће бити у другом плану. Ове године ЕУ је суочена са сопственим проблемима – Брегзит, избори, формирање нових институција, институционалне реформе", објашњава Миливојевић.

Говорећи о односима Србије и Хрватске, наводи да је прошла година протекла без помака.

"Ниједно од отворених питања није било на дневном реду. Најновије изјаве и реакције које смо чули показују да и даље неће бити помака. Став премијера Пленковића да Србија мора да се суочи са прошлошћу, је на линији оног политичког става Хрватске са којим она полази у односима са Србијом – да је Србија била агресор. Они на том ставу који је једностран и не одговара истини дефинишу платформу за односе са Србијом. У таквим околностима тешко можемо очекивати неки напредак", оцењује Миливојевић.

Говорећи о најављеној посети председника Русије Владимира Путина наводи да је посета јако значајна, посебно због подршке коју та земља даје у решавању косовског проблема.

број коментара 3 пошаљи коментар
(субота, 12. јан 2019, 12:44)
anonymous Lala [нерегистровани]

Kolko vidim,

Srbija je tako gledano " poslednji Mohikanac " , nadam se da će i ostati .

(субота, 12. јан 2019, 11:24)
anonymous [нерегистровани]

Kao šatro pitali narod!

Pa zar narod nije rekao Ne?? I to na referendumu? Kao Rusija se mešala u sve ovo.. Drž se Srbijo, svi oko tebe su postali robovi, i to se još biju ko će pre!!!

(субота, 12. јан 2019, 09:28)
Иван Ш. [нерегистровани]

Докле чуђење?

Велика Албанија постоји, али та информација очајнички тражи сиву ћелију у главама српских политичара и аналитичара. Да не говорим о позитивности те информације: сада се може тражити реципроцитет, што може бити само добро за Србију и мир на Балкану.