Кубуровићева тражи да осуђени пред Трибуналом служе казне у Србији

Република Србија има успешну сарадњу са Механизмом и испуњава све преузете обавезе, рекла је Нела Кубуровић на седници Савета безбедности. Истакла је да Хашки трибунал, који у различитим облицима постоји од 1993. године, није испунио своју сврху.

Овде можете прочитати цео говор министарке Кубуровић

Подсетила је да је Србија пре десет година покренула иницијативу да њени држављани осуђени пред Трибуналом издржавају казне у Србији.

Кубуровићева је указала и да је сврха кажњавања, између осталог, и ресоцијализација осуђених лица. У случајевима у којима је Трибунал изрекао затворску казну то је, сматра, тешко оствариво јер казне издржавају у удаљеним земљама, чији језик не разумеју, где немају могућност ангажовања преводилаца, где им је могућност посета и контаката са породицама сведена на минимум, и где немају адекватан медицински третман.

Министарка је рекла и да је девет лица српске националности умрло током суђења или током издржавања казне, док је тежак положај осуђених Милана Мартића и Драгомира Милошевића.

"Приликом недавне посете председника ММКТ господина Теодора Мерона Београду, у новембру ове године, добила сам уверавања да не постоје препреке да се ова иницијатива Републике Србије реализује", навела је Кубуровићева и додала да је Србија спремна да прихвати међународни надзор у вези са издржавањем казни.

Селективан приступ Хашког трибунала

Министарка Кубуровић је указала да је Хашки трибунал од свог оснивања имао селективан приступ и када је у питању број оптужница у односу на националну припадности, али и када је у питању прослеђивање предмета правосудним органима држава бивше СФРЈ.

"У прошлости се показало да је највише 'поверења' Трибунал имао у правосудне институције Босне и Херцеговине, чије правосуђе делује као прилични 'фаворит'. То показују и следећи подаци. Највише случајева прослеђивања предмета било је ради процесуирања пред Судом БиХ. Таквих случајева је било шест и односе се на десет лица оптужених пред МКТЈ, већином српске националности. Насупрот томе, Трибунал је проследио Републици Србији и Републици Хрватској по један предмет", навела је Кубуровићева.

Указујући да међу предметима које је Трибунал уступио нема оптужених за злочине над Србима, Кубуровићева је упитала да ли то значи да није било злочина над српским становништвом и да нема одгвоворних за убиства, мучења и прогон Срба.

Министарка сматра да, и поред тог селективног приступа, Србија не може да се сагласи са оценом из Извештаја о недостатку сарадње у земљама региона или подједнаком одбијању сарадње свих земаља.

Република Србија предузима све, како би са Механизмом, као наследником МКТЈ остварила сарадњу која подразумева да и сарадња држава региона буде на одговарајућем нивоу, рекла је Кубуровићева.

У Вишем суду у Београду, Одељењу за ратне злочине, воде се 23 поступка против 103 лица углавном припадника српске националности.

"Непосредно пре одржавање ове седнице, објављене су пресуде у два предмета. И ово још једном потврђује да је Србија спремна да процесуира све ратне злочине без обзира на националну припадност, што није и пракса држава региона", рекла је Кубуровићева.

Сарадња са Унмиком

Министарка је рекла да се сарадња са косовским институцијама обавља преко цивилне администрације УН на Косову, Унмика.

"Поред тога што Приштина не одговара на захтеве за сарадњу српског Тужилаштва за ратне злочине, сад и Унмик, без видљивих разлога, потернице других земаља против албанских терориста са КиМ чини невидљивим у систему Интерпола. Тај мандат Унмик од Савета безбедности није добио", рекла је Кубуровићева.

Истакла је да још теже последице по српски народ који живи на КиМ могу да донесу скорашње одлуке Приштине.

"Надам се да међународна заједница неће остати нема и дозволити такво видљиво кршење основних људских права", рекла је Кубуровићева.

Осврнула се и на став Резидуалног механизма, који истиче да је кључно средство за обезбеђивање континуиране сарадње земаља са Механизмом политика условљавања напретка у процесу евроинтеграција.

"Сматрам да је ставом Резидуалног механизма о притиску на Републику Србију у преговорима о приступању Европској унији, Механизам напустио тему сарадње РС са ММКТ. Такав став само потврђује политички, а не правни карактер ове институције. То је, од његовог настанка, његов највећи недостатак", оценила је Кубуровићева и закључила да се сарадња са тим механизмом одвија успешно.