Фабрици: Људска права интегрални део политике ЕУ

Иницијатор усвајања Универзалне декларације била је Елеонора Рузвелт, супруга америчког председника, док је текст инспирисан француском Декларацијом о правима човека и грађанина из 1789.

Иако није била правно обавезујућа, њена вредност је у прокламацији људских, грађанских, економских и социјалних права, као темеља слободе, правде и мира у свету. Био је то важан тренутак како се не би поновиле страхоте из Другог светског рата а људска права примењивала у свакодневном животу, каже амбасадор Сем Фабрици, шеф Делегације Европске уније у Србији.

"Европска унија је формирана на основу вредности којима се штите људска права. Историја нас учи да је надметање Европу два пута довело до ивице уништења за само 40 година, тако да није чудо што је Европска унија рођена неколико година после усвајања Универзалне декларације. Ситуација је добра. Ми имамо и бројне инструменте у нашем законодавству и систем поделе власти који осигуравају да се људска права примењују. Људска права нису само део живота у оквиру Европске уније, они су интегрални део наше спољне и политике проширења", рекао је Фабрици.

Из Универзалне декларације проистекли су – Међународни Пакт о грађанским и политичким правима из 1966. и десет година касније Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима.

У светлу мигрантске кризе, постоје конвенције којима се регулише ова област, али и Конвенција о правима радника миграната, коју ни једна земља Европске уније није применила.

"Права миграната су веома важна и регулисана су у Конвенцији о статусу избеглица из 1951. На снази је основни принцип 'нонрефулмент' који предвиђа да нико неће моћи да протера или врати избеглицу против њене воље на територију где постоји претња за њен живот и слободу. Ви сте поменули једну од конвенција које постоје. Али, желим да нагласим да модерно право миграната захтева тесну везу између земље порекла, транзитне и земље дестинације. Потребан нам је ‘Глобални споразум о миграцијама Уједињених нација‘ и о томе се ових дана разговарало у Маракешу", истиче Фабрици.

На питање каква је ситуација у Србији у погледу људских права, Фабрици одговара да је Србија потписала и ратификовала велики број суштинских споразума о људским правима.

"У нашем последњем извештају од априла, наводи се да је Србија потписала осам од девет главних законодавних области, и по томе је стигла на добру позицију. Оно у шта гледамо јесте имплементација у пракси и приврженост ономе што чини поглавље 23 који је део преговора о приступању и односи се на основна права и стандарде Европске уније – о недискриминацији, заштити мањина, слободи медија, слободи изражавања, независности судства. Радимо са српским властима и цивилним друштвом и желимо да Србија има усвојено законодавство истовремено да га испуњава у пракси. Сваки систем поделе власти, као и улога омбудсмана, парламента, цивилног друштва и других делова друштва у заштити људских права, за нас је од основне важности", поручио је шеф Делегације ЕУ.

Свест о обавезности поштовања људских права остала је мера за вредновање домета демократије у свету. Нови изазови модерног света попут еколошке и безбедности природних ресурса, или миграције становништва, стварају нова људска права. И наша земља је на том путу.