Буисон: Ако се реши проблем Косова, то неће бити заслуга ЕУ

"Уколико победе политичке снаге које су против ЕУ такве каква јесте, онда ће питање Косова и Балкана бити другоразредно и они се неће њиме бавити", каже у разговору за Танјуг Буисон.

"Овај проблем, уколико буде решен једног дана, то неће бити резултат дипломатије Европске уније. Могао би бити решен у оквиру неке међународне конференције, али је питање ко би учествовао на тој међународној конференцији зато што ни Русија ни Кина нису за независност Косова", каже Буисон.

Истовремено ни земље унутар ЕУ, попут Шпаније, Кипра или Словачке, скреће пажњу Буисон, нису за такво решење, зато што би косовска независност могла да оснажи сецесионистичке таборе унутар њихових земаља.

"Дакле питање је ко би уопште био на тој конференцији и да ли се земље које су признале независност Косова на неки начин предомишљају због тога што су признале Косово", рекао је Буисон. 

Наводи да је француски председник Емануел Макрон изнео у јавност идеју о размени територија, јер је хтео да види како ће на њу реаговати јавно мњење.

"Та идеја је дошла до њега преко људи у Министарству спољних послова Француске који су и даље блиски Бернару Кушнеру. Мислим да су временом схватили да не постоји широка подршка овој идеји ни у Србији, ни у једном делу француске дипломатије и да је заправо та идеја сада доведена у питање", истиче Буисон.

Та идеја је, како истиче, и својеврстан тест за француску државу и за њен суверенитет унутар Европске уније и колико маневарски простор има да своју визију за решавање овог проблема избаци у први план у односу на немачку позицију.

"Оно што бисмо могли назвати неком званичном позицијом Париза је да се Француска задовољава ситуацијом статус кво, попут оне у Босни и Херцеговини", каже француски новинар.

Међутим, истиче да је питање да ли Француска уопште има маневарски простор унутар ЕУ, која је у процесу урушавања, бар онакве уније какву смо познавали, да одржи такву позицију.

Ситуација се променила 

Буисон сматра да многе силе које су раније подржавале политику Косова оптужујући Србију за империјалистички национализам сада гледају другачије на овај проблем.

"Ситуација се у међувремену променила и данас видимо да је Србија земља која нема националистичку политику, која је окренута Европској унији, која није извор проблема, док је, с друге стране, Приштина та која није искоренила нити корупцију, нити мафију, нити корумпирани начин функционисања", додаје Буисон.

Одговарајући на питање о ставу Париза на потез Приштине која је увела таксе за српске производе, Буисон каже да не зна зашто француски председник Емануел Макрон није реаговао.

"Он је био први који је критиковао оно што је Трамп урадио када је увео таксе на неке европске производе. Председник Макрон је одмах рекао да је то скандал зато што је он за слободно тржиште, за слободну размену и зато је толико чудно што није на исти начин реаговао када је у питању оно што је урадила Приштина", одговара Буисон.

Коментаришући односе Француске и Србије, Буисон каже да они јачају у односу на размимоилажења која су постојала деведесетих, када је, каже, дошло до удаљавања на дипломатском и геополитичком плану.

"Али то је само једна епизода. Односи између Србије и Француске су много дубљи и требало би обновити геополитичке и културне везе које иначе постоје на једном много дубљем нивоу. Србија има интерес да има добре односе са Француском јер је Париз потребан Србији због сопствене дипломатске позиције како у региону, тако и да би се одбранила од спољних утицаја, било немачких, англосаксонских или руских", закључује Буисон.