Нови закон уводи ред у српску дипломатију

Дипломате се баве спољнополитичким послом у интересу своје земље. Тај кадар се у Србији годинама није обнављао, професионалност је гурнута у други план па се често амбасадори постављају по неким другим критеријумима и заслугама. Да би се увело више реда, Влада припрема нови закон који ће регулисати много тога – од начина запошљавања каријерних дипломата, до здравственог осигурања њихових породица а и дужности економских дипломата.

Закон који ће увести ред у српску дипломатију, у ресорном министарству најављују да ће представити до краја године. Познаваоци, међутим, кажу да је пре јавне расправе потребно утврдити хоће ли то бити закон о спољним пословима или Министарству спољних послова, што су претходни закони мање или више били.

"Суштинско питање је како ће се дефинисати однос три кључна чиниоца – председника, владе и скупштине. Уз то, један од већих проблема који постоји у нашој дипломатији је координација рада разних министарства. Ту постоје солирања, постоји недостатак комуникације између разних министарстава која примају стране делегације и Министарства спољних послова", напомиње професор Факултета политичких наука Иво Висковић.

Тај закон би требало да прецизира и начин запошљавања каријерних дипломата, од јавних конкурса, преко Дипломатске академије до амбасада.

"Законом смо уредили како ће се напредовати, колико година и у ком звању се мора бити да би се стекло веће звање, ставили смо у посебан фокус знање страних језика. Тако, кроз једну квалитетну тријажу кроз коју пролазе сви који се пријаве на конкурсе, чини ми се да решавамо проблеме било каквих спољних утицаја", наводи генерални секретар у Министарству спољних послова Вељко Одаловић.

Спољни утицај, пре свега партијски, тешко је искључити само прописима. Стручњаци сматрају и да није лоше да у конзуларним представништвима седе и они који нису каријерне дипломате. Постојећи Закон, међутим, не прецизира преузимања стручњака из других области.

"У САД су мање од трећине каријерне дипломате, а две трећине су људи који се баве финансијама, трговином. По мом искуству, то је релативно слабо решено и увек је било проблема. Људи из Министарства спољних послова су морали бити универзални, морали су, поред политике, да се баве и привредом, културом", додаје Иво Висковић.

Претходни Закона о спољним пословима донет је 2007. уз мање измене 2009. године. Тај закон је требало да пренесе надлежности са државне заједнице Србије и Црне Горе на Србију, али се испоставило да није препознао, нити обухватио све области које утичу на рад српске дипломатије.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.