Пјер Траније за РТС: Хтео сам да се побуним против третмана који је наметнут Србији

Пре неколико дана праунук чувеног генерала Шарла Транијеа, Пјер Траније послао је писмо француском председнику Макрону посрамњен због односа према Србији на церемонији у Паризу, где је обележн век од победе у Првом светском рату.

Пјер Траније говори ексклузивно за РТС о томе зашто је осетио потребу да на тај начин реагује и очекује ли да његов глас чују у Јелисејској палати.

Ви сте у писму француском председнику поручили да осећате стид због онога што је учињено Србији приликом обележавања стогодишњице краја Првог светског рата. Шта Вас је у тој церемонији највише повредило?

Био сам шокиран положајем на којем се нашао господин Вучић. Ипак је то била стогодишњица од примирја 1918. године. Некима од тадашњих наших непријатеља указана је част док су наши тадашњи савезници премештени у споредне трибине. То ме је највише шокирало.

Ви сте праунук чувеног француског генерала. Верујете ли да ће ваше речи чути и разумети француски председник?

Не знам, али мислим да с обзиром на прашину која се дигла после овога да ће он чути те речи, не знам да ли ће разумети, алу у сваком случају у Француској сам ја обичан грађанин и самим тим не могу ништа да урадим. Господин Макрон ће одлучити сам од себе.

Француски амбасадор у Београду извинио се српском народу и председнику. Очекујете ли да се на неки начин о томе изјасни и Макрон и шта би за Вас био гест којим би показао да му је жао?

Наш председник Макрон је особа која је легитимно изабрана и самим тим он је једино одговоран за француску дипломатију. Ја сам само хтео да се побуним против третмана који је наметнут Србији током те церемоније, али имам поверења у Макрона. Верујем да ће урадити оно што треба.

Како сте видели и разумели реакцију председника Србије, и о томе сте говорили у вашем писму?

Мислим да је он био изузетно велики дипломата што није мој случај.

Ваш прадеда се у Великом рату борио раме уз раме са генералом Франше де Депереом и заједно са српском војском учествовао је у ослобађању Ниша, Прокупља и Свијалнца. Можете ли још нешто да нам кажете о томе. Шта су Вам причали родитељи и деда?

Они су такође стигли до Београда. Он је био укључен у ослобађање Србије тада.

Колико просечан Француз зна о пријатељству и савезништву Србије и Французске. Да ли има још људи који су огорчени због онога што се догодило као и Ви?

Наравно, многи француски медији, укључујући Фигаро, који је велики национални лист, објавили су чланке на ту тему, мало блаже од моје реакције, али су људи у сваком случају шокирани.

У октобру сте присуствовали постављању бисте вашег прадеде у Прокупљу. Као сте то доживели и када планирате да посетите нашу земљу?

То није био први пут, већ сам био два пута, 1979. и 1986. године. Ово је био трећи пут да долазим. Али с обзиром на гостопримство сигурно ћу доћи јер је то земља која ме је увек дочекала на фантастичан начин. И хвала Вам на томе.