Брнабићева амбасадорима ЕУ: Забринута сам због ситуације на КиМ

"У прошлом извештају Европске комисије нашле су се похвале на рачун Приштине у вези са формирањем групе за израду Статута за Заједницу српских општина (ЗСО), па у следећем извештају треба повести рачуна како ће се то третирати, јер данас нема ни Статута, а ни ЗСО", рекла је Ана Брнабић на конференцији за штампу.

Са амбасадорима је, истакла је, између осталог разговарала и о поглављу 35, односно о дијалогу Београда и Приштине.

Премијерка је истакла да Приштина, поред тога што не поштује договоре, не поштује ни Устав имајући у виду најаву трансформације косовских безбедносних снага у такозване оружане снаге Косова.

То је, како каже, супротно не само Бриселском споразуму и Резолуцији 1244 него и њиховом уставу у којем стоји да за трансформацију мора да постоји већинска подршка српских посланика у косовској скупштини.

Подсетила је и на увођење додатних царина из Приштине на српску робу од десет одсто, што је, како каже, кршење Цефта споразума и то у тренутку када Приштина председава Цефти.

"Изразила сам забринутост, не само за даљи дијалог, него шта следеће може да се деси, ако имамо константно кршење свих договора, споразума и уговора. Замолила сам амбасадоре да то схвате озбиљно", рекла је премијерка.

Брнабићева је подвукла да је уручила писма које је послала свим владама широм света у којима се упозорава на комплексну ситуацију на Косову и Метохији.

Ана Брнабић је, одговарајући на питања новинара, изјавила да до краја године може да се очекује да буде завршен нацрт медијске стратегије, да се о томе разговара са медијским удружењима.

Навела је да ће наставити да се виђа са представницима медијских удружења, да види како су они задовољни радом, како би се ишло напред.

Рекла је да је, на пример, једно питање решено, а то је плаћање ПДВ-а на медијско финансирање, као и да сви остају посвећени раду и дијалогу.

"Треба много да се ради да би се изградило поверење и мислим да се то решава тиме што један по један проблем решавате", рекла је Брнабићева.

Отварање нових поглавља биће потврда напретка Србије

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је да је Србија, поред области владавине права, интензивно радила и на припреми других преговарачких позиција које се тичу важних реформских области.

Јоксимовићева је након састанка са амбасадорима земаља чланица ЕУ навела да сматра да је важно да чланице констатују напредак тиме што ће дати сагласност за отварање нових поглавља.

"Уз укупну анализу онога што смо у поглављима 23 и 24 урадили, посебно у другој половини године, мислим да има довољно елемената и корака који ће бити довољни за државе чланице да подрже отварање нових поглавља до краја године", рекла је Јадранка Јоксимовић.

Истакла је да је отварање три поглавља нешто што Србија очекује до краја аустријског председавања, те да све друго не би реално осликавало напредак Србије.

"Видећемо како ће се одвијати расправа на нивоу институција ЕУ и држава чланица. У сваком случају, ми смо радили", навела је министарка.

Јоксимовићева каже да Србији није циљ само да отвара поглавља у преговарачком процесу и додаје да тек када се отворе поглавља улази се у реформе по одређеним областима и поглављима.

"Према томе, то је важан корак ка реформама и ја очекујем да државе чланице дају позитиван сигнал да су препознале напредак који је Србија остварила и да ћемо до краја године отворити неколико нових поглавља, али са тим нећемо сада лицитирати, битно је да се отварају нова поглавља", каже Јоксимовићева.

Наводи да су и на данашњем састанку обавестили представнике држава чланица да је припремљено седам преговарачких позиција и то поглавље 9 – финансијске услуге, поглавље 18 – статистика, поглавље 17 – економске и монетарне одредбе, поглавље 2 – које се тиче слободног кретања радника, поглавље 4 – слободно кретање капитала, поглавље 14 – транспортна политика и поглавље 21 – трансевропске мреже.

Коментаришући данашњи састанак, Јоксимовићева је казала да се одржавао управо у тренутку када земље чланице анализирају незванични документ који Европска комисија припрема државама чланицама у односу на кораке који су предузети и домете који су постигнути у реализацији циљева поглавља 23 и 24, а који се тичу пре свега владавине права.

Фабрици: О поглављима на Међувладиној конференцији

Шеф Делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици изјавио је данас да данашња дискусија премијерке Ане Брнабић са њим и амбасадорима земаља Европске уније није била усредсређена на отварење нових поглавља, наводећи да ће се о томе говорити на Међувладиној конференцији.

Фабрици је тако одговорио на питање да ли се и због чега поједине чланице ЕУ противе отварању поглавља и који су конкретни разлози, те објаснио да је данас више било речи о појашњавању ставова у вези са различитим питањима.

Каже да су се усагласили да је остварен напредак у поглављима 23 и 24, али истовремено су се сложили да је потребно уложити још више напора када је реч о тим поглављима.

"Ми и даље пружамо веома јаку подршку Влади Србије и подстичемо је да се своје напоре усредсреди ка даљем напретку", рекао је Фабрици.

Он је навео да је у уторак одржан редовни састанак у Бриселу између 24 земаља чланица и да је он био "иза затворених врата" тако да није о томе желео да говори више.

Фабрици је рекао да су државе чланице дале различите коментаре и да ће тај документ ускоро бити презентован Влади Србије, која ће имати могућност да дâ своје коментаре.

Фабрици је на почетку обраћања медијима рекао да је на састанку амбасадора ЕУ с премијерком Аном Брнабић констатовано да нема алтернативе дијалогу Београда и Приштине и да постоји потреба за трајним договором.

Фабрици је новинарима рекао да је на састанку признат велики напор који је пружила српска влада и председник Александар Вучић за постизање договора.

Он је рекао да је на састанку разматран прогрес у одређеним областима, попут владавине права и у поглављима 23 и 24, те да су се земље чланице охрабриле Владу да напише, усвоји и имплементира законе због добробити грађана.

"Делегација ЕУ ће наставити да подржава процес европских интеграција", рекао је Фабрици.

Он је додао да је на састанку било речи и о другим питањима, попут статуса националних мањина, усаглашавања спољне и безбедносне политике, те миграција.