Брнабић: Решење за Космет је компромис две стране

Ана Брнабић је на Европском форуму "Србија у Европској унији" у организацији Фондације Конрад Аденауер истакла да ако неко инсистира да је Косово независно и да ће Србија само да га призна - "то се неће десити".

"Београд ће наставити да инсистира на томе да је Косово Србија", рекла је Брнабићева.

Премијерка је подсетила да је Пандорина кутија отворена пре 10 година, када је Косово прогласило независност мимо свих демократских принципа.

"Ми покушавамо да је затворимо и то ће бити тешко. Не знам да ли ће бити могуће, ја бих волела да нађемо компримис и да се сви заједно померимо у будућност", рекла је Брнабићева.

Подвукла је да Косово није исти случај као Хрватска, БиХ, Словенија или Македонија, јер су то биле признате републике у оквиру СФРЈ, док је Косово и Метохија увек било интегрални део Србије.

Истиче да замрзнути конфликт никако није добро решење, које ће нас увек вући уназад.

Брнабић је рекла да се понекад осећа као да је затворена у "шизофреној" политици када на једном састанку говори колико Србија може да напредује захваљујући четвртој индустријској револуцији, а након тога иде на састанак који се тиче инцидената и напада на Србе на КиМ.

"То је политика 19. века и док не решимо то питање, бићемо затворени између политике 19. и политике 21. века. Зато мислим да је решење у компромису", подвукла је председница српске владе.

Циљ Србије ЕУ, уз регионалну сарадњу и стабилност

Брнабићева је на Европском форуму поручила да је стратешко опредељење Србије чланство у Унији, а од суштинске важности за земљу очување стабилности и развијање регионалне сарадње.

"Ако имамо неку ствар у којој постоји континуитет, то је свакако Србија у ЕУ и у тај циљ улажемо много ресурса, знања, времена, енергије. Чини ми се да релативно брзо идемо ка том циљу, али морали бисмо и брже", рекла је Брнабићева.

Наводи да је потенцијалан улазак Србије у Европску унију 2025. године достижан, али веома амбициозан, и не зависи само од нас, већ и од ЕУ.

Брнабићева каже да је свесна скептицизма неких чланица према проширењу и да то лично разуме, јер би и она, после два прилично неуспешна или бар јако тешка круга проширења била скептична око додатног проширења Уније.

"Зато је на онима из региона да покажу да се реформе заиста имплементирају и да ће проширењем добити и сама Унија, а то су додатни мир, стабилност, безбендост и економски напредак и енергију", подвукла је Брнабићева на форуму.

Истакла је да процес европских интеграција почива на три стуба - економски напредак, јавна управа и владавина права.

Њена оцена је да се највише урадило у економији - 85 одсто, о области реформе јавне управе око 50 одсто, док је, када је реч о владавини права, урађено тек негде око 30 одсто реформи.

Подсетила је да је Србија отворила 14 и привремено затворила два поглавља, те да до децембра очекује отварање још неколико поглавља.

Брнабићева је истакла да су највећи изазов за Србију поглавља 23 и 24 која се односе на владавину права, док је поглавље 35 о Косову најтеже питање које ћемо морати да решимо до тренутка када будемо били спремни за чланство, а ЕУ спремна за додатна проширења.

"Србија није потписница Даблинског споразума"

Брнабићева је указала да Србија није потписница Даблинског споразума о мигрантима и никада се није разговарало о томе да Србија буде центар где би се враћали мигранти из ЕУ.

"Србија не може ни да буде потписница, јер је он само за земље ЕУ и четири придружене земље Даблинског споразума. Нити смо могли да будемо потписница, нити нас је неко звао да га потпишемо", рекла је Брнабић одговарајући на питања на форуму у Берлину.

Премијерка је истакла да је Србија показала колико је добар партнер ЕУ, посебно 2015. године, када је мигранстка рута ишла кроз Србију. Србија је тада показала хумано лице, солидарност и емпатију, истакла је Брнабићева.

"Тада је прошло око милион миграната и ми смо показали другачије стратешко размишљање и биле међу првим жемљама које су препознале да долазе и образовани људи и покушали смо да их задржмо, али су они желели да иду даље, ка земљама ЕУ", рекла је Брнабић.

Навела је да је сада у Србији око 4.000 миграната, од којих око 600 деце, која иду у школу и уче српски језик.

Одговарајући на питања у вези са односима са Русијом, Брнабић је рекла да Србија са Русијом има традиционално добре односе, због религије, језика, културе, као и важне економске везе са том земљом, пре свега енергетске, будући да смо 100 одсто зависни од руског гаса.

Подсетила је и на споразум о слободној трговини са Русијом, што је, каже, важно за економски напредак Србије.

"И у интересу ЕУ је економски јака Србија. У тренутку када постанемо чланица ЕУ, нећемо моћи да имамо такав споразум, али он је сада у интересу Србије и нашег економског развоја", рекла је српска премијерка.

Навела је да је Москва свесна да је наш стратешки приотритет чланство у ЕУ и да нам никада ни на један начин нису показали да су против тога.

Према њеним речима, у овом тренутку би 55 досто грађана Србије, да се сутра одржава референдум, гласало за ЕУ и то уз политику која говори да Брисел не треба да посматрамо као ћуп новца.

На констатацију саговорника, Михаела Мартенса, дописника Алгемајне цајтунга који је водио дискусију, да су грађани за ЕУ, али против НАТО, Брнабић је рекла да је само два одсто грађана за НАТО и поновила да ће Србија задржати своју војну неутралност.

"Ми размишљамо о евроинтеграцијама и задржаћемо војну неутралност и то неће бити специјалан случај. У Унији има јаких, значајних чланица које нису у НАТО и ми не бисмо били први у томе", поручила је председноца српаке владе.

Форум "Србија у ЕУ" организовала је Фондација Конрад Аденауер, а заменик генералног секретара Герхард Валерса поручио је да то што је пуна сала у којој се скуп одржава, одраз тога колико људе у Немачкој занима развој у Србији.

Оценио је да Србија прави велике кораке напред у економији и да је постала занимљива за инвеститоре, међу којима су и велика имена немачке економије, попут "Хенкела", "Сименса", "Боша"...

"Велики напредак се види када погледамо последње године. Србија се све уже везује уз ЕУ", рекао је Валерса.

Како је казао, Србија има и много изазова, пре свега питање Косова и односа Београда и Приштине.

"Верујем да то није једноставан процес, али имам утисак да се сада корак по корак напредује", сматра Валерса.

Нагласио је да односи на Балкану нису једноставни, али да помирење и разумевање треба подржавати, као и да заједнички пројекти доприносе стабилности и помирењу у региону.