Дачић: Кфор да остане у несмањеном саставу на КиМ

Ивица Дачић је подсетио да је Кфор битан гарант Бриселског споразума и да је важно да својим активностима буде статусно неутралан.

На отварању 6. НАТО недеље у Београду, шеф дипломатије рекао је да се Србија противи трансфорамацији безбедносних снага у војску Косова, јер се, како каже, тиме крши резолуција 1244 и угрожава се регионална стабилност.

"Приштина очигледно не одустаје од тога, без обзира што их формално тако не дефинише. Поново предузимају једностране потезе који су потенцијал за нестабилност", рекао је Дачић.

Додаје да су Србији важне гаранције да косовске снаге не могу да улазе на север Косова без сагласности команданта Кфора и да очекује да Кфор делује превентивно у циљу спречавања акција на север, јер за то, како каже, има мандат.

"Очекујемо да се јасно осуди непоштовање договора и да се каже која страна крши договор, а не да се обе стране позивају на уздржаност", рекао је шеф српске дипломатије.

Истиче да је КиМ главни безбедносни изазов и да само компромисно решење може позитивно да делује на подстицање мира.

Додаје да однос Србије и НАТО-а оптерећују догађаји из прошлости и да је већини грађана прва асоцијација бомбрадовање 1999. године, наводећи да је важно што је генерални секретар Јенс Столтенберг изразио жаељење због цивилних жртава бомбрадовања.

"Недавно је то учинио и амерички амбасадор Кајл Скот", истакао је Дачић.

Када је реч о томе шта НАТО може да учини да би се однос са Србијом побољшао, шеф српске дипломатије је навео да би то било  – противљење трансформацији косовских безбедносних снага, помоћ у очувању културног наслеђа на КиМ, као и у изградњи инфраструктурних објеката који су порушени у бомбрадовању.

"Наш задатак у Министарству спољних послова је да јавном мњењу објаснимо суштину сарадње са Алијасном", рекао је Дачић.

Министар је истакао да је Србија опредељена за даљи развој сарадње са НАТО-ом и да то успешно чини од приступања Партнеству за мир, наводећи да се политика војне неутралности Србије не доводи у питање.

С друге стране, рекао је шеф српске дипломатије, Србија уважава опредељење суседа за чланство у НАТО.

"У том смислу очекујемо разумевање за нашу сарадњу са земљама које нису чланице НАТО-а, јер оне нису на штету наших односа са државама чланицама Алијансе", рекао је Дачић.

НАТО о трансформацији безбедносних снага Косова

"НАТО не каже да је против трансформације безбедносних снага Косова, јер је то право власти на Косову, али сваки развој мора бити спроведен у складу с Уставом и у уз консултације с међународном заједницом", изјавио је Роберт Пшчел из Одељења за јавну дипломатију НАТО-а на отварању 6. НАТО недеље у Београду.

"Ако бисмо им одузели то право онда знамо каква је тамо ситуација и шта би то значило. Међутим, више пута смо рекли да сваки развој мора бити спроведен у складу са Уставом на Косову и у консултацији са међународном заједницом", рекао је Пшчел.

Када је реч о присуству Кфора на КиМ, Пшчел, каже да не постоје планови да се нешто смањује или мења, те да њихово присуство зависи од безбедносне ситуације.

"Став НАТО је да се настави трагање за решењем прихватљивим за све стране", рекао је Пшчел.

Додаје да НАТО и свих 29 чланица дели заједнички интерес са Србијом, а то су мир и стабилност у региону.

"Има још много митова не само о НАТО-у већ и о односима НАТО-а и Србије. Надамо се да ћемо успети да разбијемо неке од њих", рекао је Пшчел.

"Дебату о осиромашеном уранијуму засновати на чињеница"

Упитан за последице НАТО бомбардовања у Србији и последице по здравље грађана Србије, Пшчел је навео да осиромашени уранијум "користе неке земље у одређеним ситуацијама" и истакао да не постоји међународна забрана за његово коришћење.

"Од 1999. године ми узимамо та питања веома озбиљно. Основали смо посебан комитет НАТО-а, у којем су учествовале и земље региона, представници УН, ОЕБС-а и закључци тог тела су били да нема доказа штетности осиромашеног уранијума на здравље људи. У том тренутку није било доказа, а колико знамо не постоје нови докази", рекао је Пшчел.

Наводи да му се чини да се ради о претпоставкама које се промовишу, те поновио да научни докази за тврдње о последицама на здравље људи не постоје, те додао да би, када би постојали, НАТО то озбиљно размотрио.

"НАТО и Србија имају исте стратешке циљеве"

Амбасадор САД Кајл Скот је на отварању 6. Београдске НАТО недеље навео да НАТО и Србија имају исте стратешке циљеве – Европу која је уједињена, слободна и у миру.

"Србија није чланица НАТО-а и не жели да то постане, али ми смо овде из два разлога и то да постигнемо заједничке циљеве и партнерство. НАТО је посвећен миру, заједничким вредностима и владавини права, а Србија је битан партнер и она ће допринети стратешким циљевима да се постигне снажна и дуготрјна стабилизација Србије и региона", рекао је Скот.

Додаје да је Америка Србију сматра виталним партнером и додао да је Србија једина земља у којој се НАТО појавио као отворени ратни непријатељ, али је сада ситуција промењена и то, каже, даје оптимизам по питању мира у целом региону и мира између Београда и Приштине.

"Најочигледнија улога НАТО-а у региону јесте да осигурамо сигурност и стабилизацију, а исте циљеве има и Србија. Захваљујући Резолуцији 1244 и повељи 4 УН, Кфор је војна организација која се стара да постоји мир и слобода кретања за све заједнице на КиМ. САД има највише војника и то радимо како бисмо се постарали да шви грађани Косова имају мир и да буду сигурни", рекао је амбасадор.

Бјорнстад: Поштујемо неутралност Србије

Норвешка је забринута због недостатка свести о кибернетичким нападима, изјавио је амбасадор те земље у Србији Арне Санес Бјорнстад. Поручио је да би Србија требало да предузме мере да се заштити од кибернетичких напада, као и да ради са НАТО-ом на унапређењу безбедносних опција.

Бјорнстад је на панелу у оквиру шесте Београдске НАТО недеље, рекао да је веома важно брзо реаговати због изазова са различитих страна, те да је одлука донета на Самиту да се успостави контрахибридни тим за подршку можда најважнија.

"Јер, традиционални ратови и неки хибридни ратови које видимо у традиционалним војним средствима остају, али сада видимо све више кибернетичке нападе", рекао је амбасадор Норвешке.

Према његовим речима, један од закључака Самита је да је потребно да односи ЕУ и НАТО буду ближи, те додао да се о томе говори већ неко време у Бриселу.

Навео је да чак и ако Србија не одлучи да се придружи НАТО, биће све ближа тој војној алијанси и истакао да је то чињеница.

"Подржати договор Београда и Приштине"

Директорка Центра за евроатланстке студије Јелена Милић је на отварању 6. Београдске НАТО недеље навела да, ако српско друштво жели чланство у ЕУ, као и евроатлантске интеграције, онда ће подржати и решење у договору Београда и Приштине које ће Србију оставити на путу евроинтеграција и обезбедити јој даљи развој.

Истиче да евроатлантске интеграције региона, и земљама у региону и Србији, као и евроатлантској заједници, морају бити примарни циљ и да се овогодишња НАТО недеља одржава у врло динамичним околностима, чак и за регион Западног Балкана, који се налази у битном историјском тренутку.