Договор Београда и Приштине о примопредаји посмртних остатака

Седници је председавао Међународни комитет Црвеног крста, а председавајући Фабијан Бурдије рекао је новинарима да је само седам случајева решено у овој години.

"Међународни комитет Црвеног крста забринут је због спорог степена напретка у решавању овог питања, које треба третирати искључиво као хуманитарно", рекао је Бурдије.

Бурдије је навео и да многе породице несталих лица, чекајући информације о својима, нажалост нису дочекале одговоре.

"Надамо се да ће усвајање Процедура о примопредаји посмртних остатака између делегација Београда и Приштине бити корисно за цео овај процес", рекао је Бурдије.

Навео да се данас, 20 година касније, од 6.057 лица чији је настанак пријављен тој међународној организацији након оружаних сукоба на Косову, за 1.647 још трага.

"Њихове породице живе у неизвесности, не знају шта се десило са њиховим најближима, не могу да обаве достојанствену сахрану, залече ране и наставе даље са својим животима", нагласио је Бурдије.

На конференцији је речено да Међунарони комитет Црвеног крста од основања Радне групе као неутрални посредник истражује националне и међународне архиве у циљу добијања информација које би довеле до нових гробница, како би се разјаснила судбина што већег броја несталих и помогло породицама у решавању администравних и правних питања.

Шеф београдске делегације Вељко Одаловић навео је да је на састанку, поред правила и процедура за пренос посмртних остатака којим би се превазишле евентуалне несугласице, потврђено и формирање експертског тима који би се бавио дубинском анализом свих информација.

Одаловић је рекао да сарадња две делегације иде ка томе да се да што више информација породицама које су, како каже, с правом незадовољне, јер се 20 година после оружаног сукоба на Косову и даље трага за 1.647 лица.

"Информације су нам неопходне за нова тражења, зато упућујемо заједнички апел и желимо да учинимо све што је могуће да дамо што више информација породицама где су њихови најмилији", рекао је Одаловић.

Арсим Герксхалију из приштинске делегације рекао је да је број идентификованих и нађених лица неспорно мали.

Према његовим речима, један од разлога је недостатак информација, а неке локације можда нису прецизно одређене.

Како је истакао, од јануара до октобра ове године, активирано пет локација на Косову, у региону Ђаковице, и да је последњи пут нађено пет лица за које се чекају резултати ДНК анализе.

Гераксихалију каже да истраге у околини Подујева, Грачанице и Качаника нису дале резултате.

Сузана Матејић из Комисије за нестала лица рекла је да је проналажење и идентификација несталих лица за Владу Србије један од приоритетних проблема и да учесници у том процесу имају подршку.

"Сви учесници, и делегације Приштине и из Београда, као и Међународни Црвени Крст, сви смо посвећени иако често изражавамо негодовање јер динамика није она коју очекујемо. Иако нисмо задовољни резултатима, сарадња траје и остварена је и убудућности ће се наставити, све док будемо трагали за несталим лицима", рекла је Матејићева.

Истакла је да је важно да тим има приступ подацима из међународних архива.