Отварање нових поглавља у преговорима са ЕУ у децембру

Председавајућа ЕУ, Аустрија, првобитно је намеравала да као знак добре воље према Србији и у октобру организује међувладину конференцију, на којој би било отворено поглавље 9 – о финансијским услугама. Од тога се, ипак, одустало јер је више земаља чланица тражило да се претходно упозна са извештајем о владавини права, наводе извори.

Овај извештај, који два пута годишње подноси Европска комисија, послужиће као основа земљама чланицама за политичку процену о броју поглавља која ће бити отворена у децембру.

Тренутно је пет поглавља у процедури у радним телима Европског савета, а Београд очекује да ће пре краја године бити отворена бар три: поглавље 17 – о економској и монетарној политици, 18 – о статистци и поглавље 9 – о финансијским услугама.

Нека од ових поглавља ће свакако бити отворена у децембру, али европске интеграције Србије и Балкана до сада нису доживеле онакав замах какав се очекивао када је објављена Стратегија Европске комисије за Западни Балкан, са 2025. годином као оквирном перспективом за чланство, оцењују познаваоци процеса у Бриселу.

Посланик Европског парламента Едуард Кукан каже да је истицање 2025. као оквирног датума за чланство замишљено као подстицај Србији и другима на Балкану.

"Годину касније, утисак је да ова идеја већ помало бледи и зато би сви требало да буду много активнији како би то заиста учинили реалистичним датумом", каже Кукан.

Земље чланице нису промениле став о темпу проширења ЕУ након објављивања стратегије за Западни Балкан, а неке чак стављају и додатне кочнице, односно додатно су опрезне због избора за Европски парламент следећег маја, страхујући да би сваки нови, па и најмањи корак у проширењу могле да искористе антиевропске снаге у својој кампањи.

С друге стране, ни Србија за сада није битно променила темпо реформи како би показала да жели да искористи прилику и ускочи у воз за чланство око 2025. године, наводе европски извори у Бриселу.

Рокови сувише амбициозно постављени?

Да би се чланство догодило око 2025. године, Србија би до 2023. требало да отвори и затвори свих 35 поглавља. Садашњим темпом од два поглавља за време једног председавања ЕУ, односно четири нова поглавља годишње, биће потребно још пет година само за отварање свих преосталих поглавља.

Притом су до сада отворена само "лакша" поглавља, за која ЕУ углавном није постављала мерила за отварање, наводе извори упућени у процес преговора.

Један од проблема је и акциони план за поглавља 23 и 24, са сувише амбициозно постављеним роковима за спровођење реформи у области владавине права, због чега је Европска комисија често у ситуацији да констатује како се Србија не држи рокова које је сама поставила.

"Свако такво кашњење пружа додатни изговор скептичним државама чланицама за спорије отварање нових поглавља", оцењују дипломате у Бриселу.

Известилац Европског парламента за Србију Дејвид Макалистер каже да у многим политичким областима има места за напредак, пре свега у области владавине права, борби против корупције, криминала и слободе медија, али да је Влада Србије свесна да је приступање ЕУ врло тежак и захтеван посао.

"Уверен сам да је Влада спремна да настави тај посао како би Србија у неком тренутку могла да се придружи ЕУ", истиче Макалистер.

Децембар ове године биће нови тест за учинак у реформама Србије, али и за политичку вољу држава чланица ЕУ за напредак у проширењу ка Балкану.

Спремност ЕУ да прима нове чланове, стање владавина права у Србији и решавање односа са Приштином биће одлучујући фактори у том процесу.