Брнабић: Пандорина кутија отворена, покушавамо да је затворимо

"Потпуно сам уверена у то да замрзнути конфликт није у интересу Србије. Има више разлога за то – пре свега јер је то конфликт, био замрзнут или не, а као земља која у 21. веку жели и треба да има више радних места, бољи стандард, транспарентнију администрацију, јачу владавину права – не можете имати конфликт, јер људи неће долазити и инвестирати", рекла је Брнабићева.

Какво год да буде решење, то мора бити компромис, истакла је премијерка на Београдском безбедносном форуму.

"Сумњичава сам кад људи кажу: 'Не можемо о границама јер ће се отворити Пандорина кутија, али она је отворена пре десет година", рекла је Брнабићева.

Истакла је да се Косово не може поредити са случајем Словеније, Хрватске, јер су то биле републике, а Косово је увек било део Србије.

"Кад то урадите – прогласите независност – без иједног демократског принципа, као што је на пример спровођење референдума, већ то уради група људи, а друга група пожури да призна – тиме је отворена Пандорина кутија, а ми покушавамо да је затворимо", нагласила је Брнабићева.

На питање модераторке, новинарке Гардијана, како види немачки став по том питању и да ли јој то отежава задатак, она каже – до извесне мере да.

"Повлачење црвених линија обесхрабрује"

Напомиње, међутим, да Београд и Приштина нису ни близу решење и да обесхрабрује повлачење црвених линија у таквој ситуацији.

"Није од помоћи када црвеним линијама оптеретите ситуацију у којој постоји минимум потенцијала за било какав договор", рекла је премијерка.

Упитана да ли то онда значи да подржава амерички приступ, она каже да подржава свако ангажовање без повлачења црвених линија за постизање споразума који треба да води миру и стабилности у региону.

На питање како коментарише то што су Срби на КиМ под притиском да не учествују у формирању косовске војске и да ли то доприноси унапређењу њиховог живота, премијерка подсећа да су косовске специјалне снаге упале пре извесног времена у Косовску Митровицу на састанак посвећен постизању споразума са Приштином, да су претукле људе који су због стабилности учествовали на састанку.

"Било да је то био РОСУ или КПС, ја не прихватам да су то мултиетничке снаге јер нису ту да заштите све на Косову и да заштите владавину права. Желите да имате снаге које ће штитити све – тако не изгледа Србима, то су потези који не доприносе дијалогу", рекла је Брнабићева.

Београд је толерантан, флексибилан, понаша се зрело, без уношења превише емоција и ја сам поносна на ту нову стрпљивост и толеранцију, додала је она, рекавши да и Београд може да прикупља јефтине политичке поене, али то неће допринети ономе што желимо да постигнемо.

Упитана да прокоментарише изјаву званичника Стејт департмента који каже да на столу још нема конкретног споразума, и на питање да ли се то може очекивати у скорије време, премијерка каже да не зна и да то зависи од много фактора.

"Надам се да и Приштина има искрене намере"

"Београд има искрене намере да се нађе компромис и надам се да и Приштина има исте такве намере. Гледајући, међутим, шта се дешавало у последњих десет месеци, све те инциденте, не видим то да траже дугорочну нормализацију односа. Али ми смо ту", рекла је премијерка.

На констатацију модераторке да, кад говори о Приштини, то је обично у негативном тону и на питање да ли може да гледа на Приштину као на пријатеља и суседа, Брнабићева каже да пре свега Приштина није сусед, већ део Србије, а да апсолутно верује у могућност пријатељства.

"У праву сте, не видим пуно позитивних ствари, не сећам се да их је било пуно", додала је и подсетила да је, на иницијативу председника Србије, премијер Албаније Еди Рама дошао у посету Београду.

То, да један албански премијер дође, десило се после више од шест деценија, али се тај храбар корак заборавља и данас то није више вест, навела је премијерка.

"Размењивали смо недавно поруке о сарадњи две опере, а онда је Рама на Твитеру написао да је велики дан за Косово, да је почело форимирање војске и славио је ОВК. И онда кажете шта је то? Да ли треба да одговорим на његове провокације? Нећу, али све то говори колико се Београд снажно труди. Београд се понаша као пријатељ, а често добије шамар, а нисам сигурна да ЕУ и САД то виде. Али ми то радимо због наших грађана, јер нема другог пута осим мира и стабилности", закључила је Брнабићева.

"Фондација за истраживање Западног Балкана, спречити одлив мозгова"

Једна од ствари које би могле да се покрену у оквиру Берлинског процеса је успостављање Фондације за истраживање Западног Балкана, која би допринела да се спречи одлив мозгова и да најталентованији људи остају у својим земљама, изјавила је председница Владе.

"Послала сам писма колегама у региону, да седнемо и почнемо да разговарамо о тој фондацији, која би могла да допринесе да се сви успешније боримо за останак најталентованијих", рекла је Брнабићева током разговора са колумнисткињом Гардијана Натали Нугиред на Београдском безбедносном форуму.

Навела је да је незапосленост проблем, а поготово незапосленост младих која је нешто већа од 30 одсто.

Брнабићева је указала да то не може да се реши преко ноћи, али да је држава започела реформу и дигитализацију образовања и настоји да улаже све више у научни развој и иновације.

Навела је да је пре четири године општа незапосленост била изнад 24 одсто, а да је данас испод 12, што говори да постоји тенденција смањивања незапослености, која захвата и младе.

"Много фабрика отворено управо у сиромашнијим општинама"

"Не претерујем када кажем да је 2013/14. године стање било разарајуће за земљу и прва ствар Владе је била да се усредсреди на привреду и економске реформе. Морамо да радимо да успоставимо привреду засновану на знању и то ће послати поруку најталентованијима да остану", уверена је Брнабићева.

На питање модераторке да ли је свесна неједнакости међу грађанима, премијерка је рекла да свакако постоје разлике између најбогатијих и најсиромашнијих и да се о томе не говори довољно, али је нагласила да се Влада и те како бави тиме и да је много фабрика отворено управо у сиромашнијим општинама, које деценијама нису имале инвестиције.

Додала је да и у области правосуђа треба много тога да се промени и то илустровала речима: "Ако питате грађане да ли су задовољни, рећи ће да нису, пословни људи такође, највећи инвеститори када долазе у Србију траже да буду сигурни и да, ако постоји неки проблем, то иде на међународну арбитражу, а не пред српске судове."

Каже и да није суштина само у политичком утицају и да је то поједностављено гледиште и да правосуђе мора да буде ефикасније и одговорније.

О слободи изражавања и медија

На питање модератоке о слободи изражавања и медија уз констатацију да у Извештају ЕК стоји да "није било никаквог напретка у домену слободе изражавања", Брнабићева каже да је сагласна да је слобода штампе основни принцип у сваком демократском друштву и да Србија у том домену мора још тога да уради, али да је то наслеђен проблем од претходних власти.

То је, каже, препознато као проблем и 2009, 2010. и 2011. године.

"Многи политичари у Србији су деценијама покушавали да користе медије као инструмент и поносна сам што ова влада или бар ја дајем пример за крајње отворен однос са штампом, позивамо све медије на конференције, одговарам на сва питања", рекла је председница Владе.

Навела је да је дошло до неуспеха у писању Медијске стратегије, након чега је она заказала састанак са представницима свих медијских удружења, који су тражили да се крене од нуле и да се формира координационо тело које ће радити са њиховим тимом на шта им је изашла у сусрет и да је то у надлежности њеног кабинета.

"Ако не будемо успешни у месецима пред нама, немам кога да кривим осим себе", рекла је Брнабићева.

Њен осећај је да постоји слобода изражавања, јер, како каже, чита критике о себи и Влади сваки дан.

"Веома је тешко говорити о цензури у Србији и мислим да постоји слобода изражавања, али у демократском друштву није важно шта ја мислим ако имамо представнике медија који мисле да нису слободни. Мој посао је да разговарам са њима", рекла је Брнабићева.

На констатацију модераторке да и организација "Фридом хаус" на негативан начин говори о слободи медија у Србији иако је сврстава у групу слободних земаља, и тврди да "последњих година владајућа СНС смањивала политичка права и слободу стављајући притисак на независне медије, опозицију и организације цивилног друштва", Брнабићева је рекла да се са том анализом не слаже и да сматра да није објективна.

"Председник Владе је 2003. године на конференцији назвао једног представника штампе маргиналном појавом. Ја то никада не бих урадила. То се променило, постоји поштовање према новинарима", рекла је Брнабићева.

Додала је да се слаже да је председник Александар Вучић учврстио власт, али да је то резултат свих промена које су спроведене, пре свега у привреди.

"Хајде да будемо уравнотеженији и објективнији, да похвалимо добро, а не само да критикујемо ради критике", рекла је Брнабићева.

Одговарајући на питање у вези са Нацртом закона о родној равноправности, премијерка је рекла да у њему има ствари које није могуће практично спровести, као и да је важно да се све ствари добро дефинишу.

"Намера није да се закон не усвоји, питање је само налажење праве равнотеже и усвајање закона спроводивог у пракси", рекла је Брнабићева.