Штрахе против војске Косова и чланства у Интерполу

Хајнц Кристијан Штрахе је, на заједничкој конференцији за штампу, рекао да се на питања о чланству Косова у Интерполу и формирања војске не може дати позитиван одговор док се питање Косова не реши на нивоу УН. 

Појаснио је да Аустрија негативно гледа на чланство Косова у Интерполу, јер најпре треба разјаснити правно стање у складу са Резолуцијом УН 1244.

"Све док немамо решење у складу са Резолуцијом 1244, а она је обавезујућа за обе стране, не може се говорити о чланству у Интерполу и војсци. Без решења које је у складу са Резолуцијом 1244, нема даљих корака", поручио је Штрахе.

Према његовим речима, на Балкану постоје отворена питања која треба да се реше и не смеју се унети у ЕУ. У томе одговорност имају Београд и Приштина, који треба да допринесу мирном решавању отворених питања. 

Подсетио је да су вођени разговори и да је чак размотрено као могуће решење размена територија са циљем успостављања одрживог мира. 

"То је сада, чини се, на леду, али показује да постоје праве иницијативе које могу водити ка договору ако су обе стране добре воље и пре свега међународна заједница резултате договора поштује и прихвати", подвукао је Штрахе. 

Истакао је да треба да буде циљ да две стране постигну договор, јер је само тако могућ мирни развој. 

Отворена питања око граница треба мирно решавати уз договор и за то постоји пуна подршка Аустрије, нагласио је Штрахе.

"Размотрити размену територија – ако буде компромиса"

Подвукао је да ако две стране постигну компромис, а размену територија виде као могућност за постизање одрживог решења, према којем би део севера Косова где живе Срби, и део Србије у којем живе Албанци разменили, то требало да се размотри.

"Увек смо имали став да погођене стране треба да дају предлоге и да договор мора да буде одржив. Ако се две стране договоре око компромисног решења, међународна заједница би то требало да поштује, јер би се тиме проблем одрживо решио, а онда више ништа не би стајало на путу будућем пуном признању Косова и имали бисмо правно разјашњење у вези с Резолуцијом 1244", објаснио је Штрахе.

Подсетио је да се подразумевало, када је дошло до разлаза Чешке и Словачке, да се поштује договор два народа.

"Зашто то што је тада било прихваћено од међународне заједнице, на основу мирног договора две стране, сада не би било могуће на Балкану", упитао је Штрахе.

Истовремено је нагласио да у решавању отворених питања треба узети у обзир и српске интересе, који наилазе на слух у Аустрији. 

Штрахе је нагласио да се мора разумети да је Косово од битног интереса за Србију и да се по том питању треба обазриво односити. 

Указао је да је битно да се у позитивном духу дође до одрживог решења које би обе стране прихватиле, јер би тада будућност Балкана могла позитивно да се развија у смеру Европе. 

Навео је да већ дуже време негује пријатељски контакт са српским политичарима и да се то сада диже и проширује на ниво две владе. 

"Србија је без сумње једна од најважнијих земаља на Балкану и гарант за мир и стабилност у региону. Односи Србије и Аустрије су већ сада добри, али треба да буду продубљени. Идуће године славимо 150 година од успостављања дипломатских односа. Мислим да је Србија на позитивном путу у правцу ЕУ, а Аустрија ће је у томе подржати", поручио је Штрахе. 

Навео је да Аустрија жели да подстакне и подржи благостање, мир и стабилност на Балкану, а приступни процес су најбоље средство за то. 

Европска перспектива Србије и других земаља Западног Балкана, према његовим речима, у сопственом су интересу Аустрије. 

Подсетио је да је Аустрија један од највећих инвеститора у Србији са око 400 предузећа која запошљавају око 18.000 људи.

Дачић: Нећемо подлећи притисцима за решење питања КиМ

Србија је заинтересована за решавање свих отворених регионалних питања, залаже се за регионалну стабилност, за мир и за међусобно помирење, изјавио је шеф српске дипломатије Ивица Дачић и додао да Београд никада неће подлећи било којим притисцима који ће решити питање статуса Косова на основу једностраних аката који су донесени у Приштини у претходном периоду.

Дачић је, након разговора са Штрахеом, новинарима рекао да Србија и Аустрија практично немају спорних питања, осим различитог тумачења и погледа на питање Косова.

Решавање отворених питања, истакао је, може да буде само уколико се уваже интереси свих. 

"У том смислу смо спремни на договоре и дијалог са Приштином, наравно, ми очекујемо да ЕУ, која модерира тај дијалог и у ком учествују председници Вучић и Тачи, изврши додатни притисак како би се имплементирало оно што је договорено и потписано још пре пет година", рекао је Дачић.

Подсетио је да је недавно било 2.000 дана откад је потписан Бриселски споразум, а није формирана Заједница српских општина, што је за Србију веома важно, јер је то био услов због којег смо потписали Бриселски споразум.

Такође, јасно је да нема решавања овог отвореног питања без уважавања заједничких и појединачних интереса српског и албанског народа, навео је Дачић и додао да су у том смислу постојале одређене идеје од председника Вучића које су наилазиле на различите коментаре, али што се нас тиче, желимо да имамо активну улогу.

"Али свакако да без спремности на компромис и уважавања српског народа који живи на Косову и Метохији, Србија неће никад подлећи било којим притисцима који ће решити питање статуса Косова на основу једностраних аката који су донесени у Приштини у претходном периоду", рекао је Дачић.

Дачић каже да Србија моли све наше пријатеље да имају у виду такву позицију наше земље, да дају шансу дијалогу и да дају шансу проналажењу мирног компромисног решења.

"Зато је за нас значајно, имајући у виду да Приштина и даље доноси одређене једностране акте, као што је јуче била одлука да се крене у трансформацију, односно формирање војске Косова, што је апсолутно супротно свим резолуцијама међународних организација и институција, као што су Резолуција 1244", рекао је Дачић.

Србији је, истакао је министар, битна ту и позиција Аустрије и ми веома позитивно оцењујемо то што је изнео вицеканцелар Штрахе у вези са ставом Аустрије о формирање војске Косова.

"Такође, када је реч о међународним организацијама, ми сматрамо да пре постизања договора та питања не треба да буду уопште на дневном реду. Зато је и важна позиција Аустрије када је реч о Интерполу, Унеску и другим међународним организацијама где Косово покушава да питање тог чланства искористи за промоцију своје државности, а не као што неко каже за полицијску сарадњу када је Интерпол у питању", рекао је Дачић.

Изразивши задовољство разговором са Штрахеом, Дачић је нагласио да ће то бити велики корак у унапређењу односа наших двеју земаља и развоју пријатељских односа.

Оценио је да су односи Србије и Аустрије у успону, те додао да се очекује долазак у Београд канцелара Себастијана Курца поводом јубилеја наших дипломатских односа (145 година), контакте и посету министарке Кнајсл.

"Желимо да наша сарадња буде свестрана и заиста могу да изразим само задовољство због развоја наших билатералних односа, имајући у виду да је Аустрија један од наших најзначајнијих економских партнера", рекао је министар. 

Подсетио је да је Аустрија не само једна од највећих инвеститора, скоро 1.000 компанија послује у Србији, где су власници аустријски држављани или правна лица са аустријске територије. Они запошљавају неколико десетина хиљада људи у Србији.

Спољнотрговинска размена је прошле године била скоро милијарду евра и велики су послови у току, заједничке активности и очекујемо да се та економска сарадња што више развија.

"Желим да се захвалим Аустрији на подршци коју нам пружа када је реч о европским интеграцијама. Ми смо свесни важности европских интеграција, као што знате Србија жели да буде чланица Европске уније, у том смислу је важна хармонизација нашег система са вредностима ЕУ и то је битно за реформу целог нашег друштва. У том погледу је битна подршка држава чланица ЕУ, Аустрија је међу земљама које највише подржавају европски пут Србије", рекао је Дачић.

Нагласио је да у том погледу жели да захвали Аустрији што приликом свог председавања ЕУ има иницијативу да се што више поглавља отвори, а да ли ће то тако бити не зависи наравно само од Аустрије него и од осталих држава чланица.

"Такође, мислим да је битно да ширимо нашу сарадњу и у свим другим областима које су од значаја. Значајан је и данашњи догађај који ће уследити, везан такође за реформу наше државне управе и у том погледу је сарадња ових министарстава која се баве државном управом и локалном самоуправом веома значајна", навео је Дачић.

"Желимо да затворимо Пандорину кутију на КиМ"

Дачић је поручио је да Београд веома уважава принцип територијалног интегритета, само се, додао је, поставља питање од када се тај принцип примењује.

Јер, додао је Дачић, признаћете да није баш логично да неко ко је признао Косово и нарушио територијални интегритет и границе Србије сада говори о територијалном интегритету и границама Косова.

"Принципи, неко каже не треба отварати Пандорину кутију? Па што сте је отворили када сте признали Косово? Ми желимо да је затворимо", навео је Дачић и позвао на реалност када је реч о принципима.

Подсетио је да, када је председник Србије Александар Вучић изашао са идејом о могућем принципу о којем треба разговарати, а то је, каже, био само један од предлога, а других предлога нема. 

"То је питање тог разграничења такозваног. То се још није елаборирало. О томе се разговарало на нивоу идеја. Али су неке земље рекле већ у старту, или неки појединци, да то није прихватљиво, подела граница, итд. Знате, ми веома уважавамо тај принцип територијалног интегритета, само се поставља питање од када се тај принцип примењује, јер, признаћете, да није баш логично да неко ко је признао Косово и нарушио територијални интегритет и границе Србије сада говори о територијалном интегритету и границама Косова. Дајмо да будемо реални, да причамо о принципима", навео је Дачић.

Подсетио је да Косово није било федерална јединица у бившој Југославији, било је провинција у оквиру Србије, исто као и Војводина.

Па како сада Косово има то право, а Војводину, на пример, нико не спомиње, запитао је шеф српске дипломатије.

"Ја се наравно не залажем да Војводина иде тим путем, али је овде реч о националној мањини која живи у другој земљи. Ако ви дозволите принцип да нека национална мањина може сама да формира своју државу, без договора са државом у којој живи, о којим ми међународним принципима више говоримо", запитао је Дачић.

Тако да, како је рекао, када неко говори о опасностима од разграничења, стварања етничких држава, шта је био захтев за Косово као независну државу, упитао је Дачић.

"О каквим то етничким принципима говорите? Када је у Приштини 1991. године живело више од 40.000 Срба, а данас живи неколико стотина. У мом родном граду Призрену, који је некад, у 14. веку, био главни град Србије, 1991. године је живело више од 10.000 Срба, а данас их живи само 23. Што је 230.000 Срба протерано 1999. године по подацима Уједињених нација, а вратило се за 19 година свега 1,9 одсто и то нико никада не спомиње. То етничко чишћење Срба. Молим вас да то имате у виду", навео је Дачић.

Исто тако, додао је, и када говоримо о Сарајеву, где је 1991. године живело више од 150.000 Срба, а сада их има свега неколико хиљада.

У Хрватској је 1991. године, на пример, рекао је Дачић, живело 560.000 Срба, сада их има свега 180.000. 

"Знате, ако се неко оптужује за етничко чишћење и геноцид, како често оптужују Србију, ваљда би требало нас да има више, а мање других народа који су били жртве тог етничког чишћења или геноцида, како се говори. Подаци говоре другачије. Ја вас молим да то имате у виду када помињете неке принципе", закључио је Дачић.