Панелисти Београдског форума: Русија је "траблмејкер"

Председавајућа Војног комитета НАТО-а Клариса Дувињо рекла је да је питање за Русију шта је проблем у томе што ЕУ и НАТО желе у региону Западног Балкана и Европи више безбедности, стабилности, слободе.

"НАТО је веома заинтересован за боље односе са Русијом и сарадњу, али имамо јасне црвене линије, а то је – да другима не говоримо шта да раде. Русији нудимо дијалог, али свака земља има право да приступи организацији којој жели, Русија то не прихвата а то је нешто око чега, с нашег аспекта, нема компромиса", рекла је Дувињова на панелу "Мимо идеологије: Односи Запада и Русије и политички прагматизам".

Гостујући научник Карнеги Европа Штефан Лене каже да често чита текстове који говоре о томе да ће Балкан бити ново поприште између ЕУ, САД и Русије, али каже да лично не верује у то.

Европска унија привлачи земље Западног Балкана, иако има понекад амбивалентан однос, а Русија те циљеве не воли и опструира их колико год може, рекао је Лене, додајући да Русија данас, осим у енергетици, нема хегемонистичу политику.

"Русија није играч у правом смислу те речи. Не можемо рећи да је њена политика у региону за последњих 20 година дала неке значaјније резултате јер је већина земаља у НАТО-у а све теже ЕУ. Русија има мало тога да понуди, она покушава да изазове фрустрације, да саботира, али нема ни амбиције а ни средства да преузме кормило у региону", оцењује Лене.

Истиче да за регион чланство у ЕУ нема алтернативу у Русији.

"Мене више од акција Русије брине недостатак акције ЕУ", рекао је Лене.

"Руси не воле Путина, боје се будућности" 

Павел Лужин, колумниста Ридл медија и аналитичар за Русију и Блиски исток Викистрата, наводи да једини начин да дође до промене у односима Русије и Запада лежи у позитивним промена у руском политичком систему.

"Чак ни хипотетичко повлачење Путина не би било довољно. Руски политички систем је знатно софистицаранији од класичних диктаторских режима. У Русији се морају променити ствари, морају се променити институције јер сада не раде на прави начин. Ту је и други начин – висок ниво самоизолације", каже Лужин.

Према речима Лужина, Русија не брине за просперитет Балкана, не нуди модел позитивне модернизације него само покушава да буде "траблмејкер" за Европу, јер не може да се прилагоди глобализованом свету.

"Зато ће покушати да уништи интегритет – европски, евроатлантски. Модернизација би убила руске политичке елите, оне не би опстале", сматра Лужин.

Тврди и да Руси не воле Путина већ да се, као крајње деморалисано друштво, боје будућности.

Финац Никлас Новаки, истраживач Вилфред Мартенс центра за европске студије, подсетио је да је његова земља у прошлости имала проблематичне односе са "медведом на истоку" и да је зато извесна доза прагматизма у односима са Русијом потребна.

"Свидело се то нама или не, а некад нам се не свиђа, Русија је наш сусед и важно је да ми осигурамо сопствену безбедност тако што ћемо држати отвореним канал комуникације са Кремљом, иако подржавамо санкције уведене Москви", рекао је Новаки.

Финска је војно неутрална, али је окренута ЕУ и подржава њену спољну политику.

Улрих Кун, нерезидентни научник Карнеги задужбине за међуанродни мир, указује да су очување мира и немењање граница силом, кључне вредности које Русија и Запад треба да деле.

"Руска анексија Крима, повређивање интегритета Украјине то је фундаментално у супротности са интересима Запада", каже он, додајући да Запад треба да ограничи опције Русије и да спречи партнерско деловање Русије и Кине. Русија треба да убеди своје европске суседе да није претња њиховој безбедности", рекао је Кун.