Полемика Ђурића и Сабине Штер о промени граница

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић и шефица Одељења за југоисточну Европу Министарства спољних послова Немачке Сабине Штер изнели су опречне ставове о решењу за КиМ. Док Ђурић наводи да не треба бежати од питања мењања територија, ако то решава проблем, Штерова оцењује да промене граница не води ка решењу, већ у ћорсокак из којег више неће бити могуће поново покренути дијалог Београда и Приштине.

Марко Ђурић и Сабине Штер су на панелу посвећеном дијалогу Београда и Приштине на Београдском безбедносном форуму изнели своје ставове о решењу за КиМ.

Ђурић наводи да не треба бежати од питања мењања територија, ако то решава проблем. Штерова, међутим, оцењује да је и сама прича о промени граница имала негативне ефекте на Балкану.

"Ако постигнемо договор око два важна отворена питања – статуса и територије, ако успемо да се рукујемо, уверен сам да ће се односи Срба и Албанаца на Балкану променити набоље", истакао је Ђурић.

Београд, како је рекао, тражи да се разуме српски став.

"Треба да делујемо веома обазриво и дођемо до компромисног решења. Не треба бежати ни од питања мењања територија, ако то решава проблем", рекао је Ђурић.

На изјаву директора Канцеларије за КиМ да треба решавати суштинске проблеме, а то су статус и територија, реаговала је Сабине Штер и навела да то не води ка одрживој солуцији.

Указала је да треба решити најпре питања која су на столу, а која нису решена, те констатовала да се није много напредовало у дијалогу протеклих месеци.

"Промене граница на Балкану дуж етничких линија показале су се као опасне и су супротности су с безбедношћу региона, али и Европе", приметила је Штерова.

Коментаришући говор председника Аустрије Александера ван дер Белена на Форуму, који је поменуо Јужни Тирол као добро решење, Штерова је приметила да истовремено из Беча стижу захтеви политичара да се уведе двојно држављанство за аустријску мањину у том делу Итаије.

Берлин је и на то реаговао, навела је Штерова и додала да је и сама прича о промени граница имала негативне ефекте на Балкану.

"Жалим што се иде тим путем. Да смо о овоме разговарали 2006. било би у реду, али сада 2018. мислим да треба да живимо са стањем на терену", поручила је Штерова.

Ђурић је узвратио да, ако питање територије није срж нерешених проблема, због чега је онда 2008. тако велики део међународне заједнице стао иза идеје промене границе узимајући одређену територију од Србије.

"Ако је данас 2018. где наводно није реч о територији, очигледно да је одлука из 2008. промењена, јер је тада све било везано за нашу територију, а тада смо били чланица УН у признатим границама, имали смо демократску државу, били смо чланица Савета Европе, ОЕБС-а, и имали смо прозападну владу", навео је Ђурић.

Додаје да је жеља Београда да се фокус усмери на оно што је могуће као решење, додајући да је на панелу чуо да Албанци не желе да им неко узима територије, али је поручио да то неће ни Срби.

"Што не желите за вас, не желите ни другима", поручио је и поновио да треба наћи компромисно решење.

Ђурић: Једностране акције морају престати

Штерова је поменула да постоји јасна европска перспектива за земље Западног Балкана, укључујући Косово, нагласивши да Београд и Приштина морају решити своје међусобне несугласице пре пријема у чланство.

Додала је да покушај трансформације КБС у војску Косова за њу није неочекиван, јер, како каже, без тога се доводи у питање државност Косова.

На то је реаговао директор Канцеларије за КиМ и упозорио да је потребно уздржавање од једностраних акција.

"После толико година рата, конфликта, без политичког решења на видику, неко поново предузима једностран корак покушавајући да промени стање на терену у циљу милитаризације. То може само да нас води ка даљој ескалацији. Једностране акције морају престати", навео је Ђурић.

Истиче и да свако решење, ако се до њега дође, дефинитивно неће значити да ће Београд и Приштина остати без Срба или Албанаца.

Додаје да Срби и Албанци не треба да буду ничија шаховска табла.

"Има изван нашег региона много оних који виде наш регион као могућност да покажу своју снагу и политички интерес", рекао је Ђурић.

Поручио је да нико неће донети Приштини на као поклон оно што треба да материјализује њихове снове, нити ће магичним штапом да испуни наше визије како Резулцуија 1244 СБ УН треба да буде имплементирана, или Устав на целој територији.

"Јасно је да је потребан компромис", поновио је директор Канцеларије за КиМ.

Навео је и да је на почетку дијалога постигнут договор да се сви спорови решавају за преговарачким столом, али да оно што се дешава сада није у том духу.

Нико, напомиње, не жели поделе дуж етничке линије, али подсећа да је једнострано проглашена независност 2008. године била етничка подела.

"Србија је мултиетничко друштво. Али оно што се десило 2008. године је била подела етничка, и дуж етничких граница, једнострано проглашена независност на основу већине Албанаца", рекао је Ђурић.

Штерова: Интензивирање дијалога у 2019. 

Учесник панела, посланик у косовској скупштини Иљир Деда рекао је да, ако желимо мир, морамо да заборавимо на то да једна страна губи све, а друга добија све, већ обе стране треба да добију.

Политички аналитичар Агон Малићи сматра да ће изостанак свеобухватног решења негативно утицати на демократске процесе у истчној Европи.

Посланица Гордана Чомић сматра да се мора уклонити етикетирање, јер, како каже, само стављамо имена на неке процесе, па се тако у Србији Косово назива такозвано Косово, а никога не занима шта ће са њим бити.

Упитани за предвиђања за наредну годину, учесници панела такође су имали опречна мишљења, али је преовладала забринутост због ситуације у којој би се ЕУ могла наћи после избора за Европски парламент.

Ђурић сматра да ћемо 2019. године имати нову Европу и нови баланс моћи у Бриселу у многим аспектима.

"Не могу предвидети у ком правцу, али то говори да треба да искористмо време до средине идуће године да покушамао да имплементирамо договоре из дијалога и покушамо да нађемо решење", рекао је директор Канцеларије за КиМ и изразио уверење да ћемо и даље имати мир.

Иљир Деда је прогнозирао да ће Косово сигурно имати нове изборе и нову владу и додао да ће ЕУ и САД морати да попуне вакуум који ће настати до формирања нове ЕК и њеног упознавања са ситуацијом.

Чомићева сматра да ћемо видети још више онога што смо и до сада могли да видимо, али да би она желела да види више одговорности.

Малићи страхује да ће на Косову доћи до већег броја инцидената, које смо већ видели ое године у покушају да се створи нова реалност на терену.

Штерова је закључила панел позитивном оценом уз очекивање да ће преговори бити настављени и да ће се Београд и Приштина приближити решењу.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 29. март 2024.
16° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво