Јевтић: Бриселски дијалог за Србе на КиМ животно важан

Јевтић је на панелу "Да ли је Бриселски споразум клинички мртав", који је организовао Национални конвент о ЕУ у Београду, казао да је за Србе на КиМ значајно да се разговара, да дијалог не буде мртав јер, каже, када се разговара, онда виде и шансу да се одређени проблеми решавају.

"Бриселски дијалог за нас јесте животно важан у смислу шансе која треба да нам омогући да одређена питања решавамо, а да се не гледа на тај процес као на нешто што је само политика, већ на нешто што је сам живот и у том смислу за нас је ЗСО животно, а не политичко питање", казао је Јевтић.

Срби који живе на КиМ, на читав процес дијалога у Бриселу и на свако питање, па и питање разграничења, гледају као на могућност да се успостави мир и међусобно поверење, рекао је Јевтић.

Навео је и да је познато да се на Бриселски споразум разлицито гледа у Приштини и Београду и истакао чињеницу да је данас 2005. дан од када је потписан споразум о формирању ЗСО и да до данас нема ништа што би могло да се каже да је макар први корак у процесу формирања.

"То није случајно. Питање зашто до тога није дошло требало би поставити онима који су гарант, односно ЕУ, због чега није употребљен нити један механизам који би допринео до успостављања ЗСО. Када то кажем, ако видимо неке друге догађаје на Косову, јасно је да ЕУ када нешто жели онда нађе и начина и механизме да до тога дође", истакао је Јевтић.

Према његовим речима, недавно покренута иницијатива да се формира нови преговарачки тим Владе Косова за дијалог у Бриселу, коју Српска листа неће подржати, може само процес дијалога у Бриселу да врати на почетну фазу, што би само додатно отежало сам процес у успостављању међусобног поверења.

"Док се разговарало није било већег етничког насиља" 

Како је навео заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Дамјан Јовић, позитивни домет преговарачког процеса и Бриселског споразума јесте чињеница да док се разговарало и док су се постизали споразуми, није било већег етничког насиља на КиМ, изузимајући атентат на Оливера Ивановић.

"Свакако мислим да је највећи домет Бриселског споразума то што док разговарамо бар се не бијемо међусобно. За људе који живе на КиМ то је оно што највише значи", истакао је Јовић.

Казао је да Београд не одустаје од Бриселског споразума, што показује и доследним подсећањем на то да, обавеза преузета Бриселским споразумом, да се формира ЗСО, није испуњена.

"Да ли је Бриселски дијалог клинички мртав или мртав у потпуности у наредном периоду директно зависи од лидерских способности ЕУ и воље политичке елите у Вашингтону, да ли га желе клинички мртвог или га желе живог", казао је Јовић.

Јовић: О разграничењу треба разговарати због мира 

Јовић je рекао је да је разграничење у овом тренутку нешто о чему би вредело разговарати у циљу постизања трајног мира. Јовић је рекао да је питање да ли ће до тих разговора доћи и чиме ће резултирати, те да не зависи само од добре воље у Београду.

"Не могу да говорим о детаљима онога што се дешава за преговарачким столом у тренутку када није ни близу споразум који може бити постигнут, али разграничење је нешто о чему би вредело разговарати ", рекао је Јовић новинарима на панелу у Београду одговарајући на питање која је то политика за КиМ за коју је председник Србије Александар Вучић рекао да је пропала. 

Казао је да се ради о иницијативи са којом је Србија изашла, а за коју сматра да је у овом историјском тренутку најповољније решење за достизање трајног мира.

Очигледно је да није код свих актера, ни у међународној заједници, а ни код нас, рекао је Јовић и додао да је и део опозиције у Србији одбио такву могућност.

"Можда није сазрео политички тренутак да једна таква политика или иницијатива буду и кандидоване, што не значи да ми и даље не сматрамо да је то, у овом историјском тренутку и политичким околностима, најбољи пут за достизање трајног и одрживог мира на простору КиМ", казао је Јовић. 

Упитан ко би требало да иницира интензивније преговоре Београда и Приштине, те да ли се то може постићи тако што је председник Вучић одбио да се састане последњи пут са Тачијем у Бриселу, Јовић је казао да би било добро догађаје ставити у контекст општих политичких дешавања.

"Када се дешавају ситуације као што је хапшење Марка Ђурића или када имамо 'туристичке посете' Газиводама са 100 специјалаца и упадање у објекте, у том смислу одговорност за атмосферу у којој се дијалог води мора да има ЕУ, која је модератор у тим разговорима. Јер, нису разговори само оно што се дешава за столом, већ и дешавања на терену", казао је Јовић.

Указао је да дешавања на терену наговештавају да су неки спремнији да жртвују мир и стабилност, него да жртвују свој политички рејтинг.

"Подсетићу вас да су оног дана када се Тачи одлучио да посети Газиводе против њега организовани протести у Приштини и на тај начин долазимо до ситуације да се угрожавају шири политички процеси, па и дијалог који се дешава у Бриселу", казао је Јовић.