Столтенберг за РТС: Важно је да, упркос разликама, гледамо у будућност

Нико не очекује да ћемо се сложити са оним што се догодило 1999. године, али верујем да је, упркос тим неслагањима, добро за обе стране да могу да гледају у будућност и сарађују, поручује генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг за РТС.

Јенс Столтенберг је у интервјуу за РТС рекао да ће бити све више инвестиција што се више ојача сарадња Србије и НАТО-а, пре свега због стабилности, која је, каже, предуслов за инвестиције.

Како бисте ви описали односе НАТО-a и Србије?

Имамо снажан и добар партнерски однос, и имали смо прилику да га ојачамо у претходних неколико година. Данас сам имао задовољство да отворим цивилну вежбу НАТО-а и та вежба је само један од примера који говори да смо ојачали то партнерство. Циљ је заштита људи, спасавање живота после природних непогода, попут пожара, земљотреса, поплава... Видели смо да српске и НАТО службе за реаговање у таквим случајевима могу да раде заједно и да једни другима помажу. Ово је највећа таква вежба коју је НАТО икада организовао. Србија је била земља домаћин, и показали смо да можемо да радимо заједно.

Да ли догађаји попут прошлонедељног на Газиводама утичу лоше на односе Србије и НАТО-а?

Тако нешто не ствара велике проблеме у нашим односима, али истиче изазове које имамо на Косову. НАТО је са Кфором тамо да заштити и да осигура безбедност за све заједнице које живе на Косову, наравно и српску заједницу. Имам поверења у Кфор, мислим да је та мисија веома важна, и драго ми је што је председник Вучић истакао значај присуства Кфора на Косову. НАТО је пажљиво пратио прошлонедељне догађаје, Кфор нас је известио да није било никаквих војних активности, нити хапшења. Ја сам тог јутра разговарао са председником Вучићем, и важно је да лидери у региону и председник Вучић могу да са мном ступе у контакт у сличним ситуацијама, када имају потребу да пренесу важне поруке.

Имали смо и референдум у Македонији. Да ли његов неуспех утиче на политику НАТО-а према региону?

Не. Одлука на референдуму је била у рукама грађана и демократски изабраних институција. Био сам недавно у Скопљу и поручио сам да је на влади, на грађанима да одлуче. После референдума, где је већина гласала "за" промену имена и чланство у ЕУ и НАТО-у, али где није изашао довољан број људи, на њима је да одлуче који ће им бити наредни кораци. Није на Бриселу да одлучи шта ће Скопље да ради. Оно што ја могу да поручим је да је НАТО спреман да прими нову чланицу уколико спроведу договор о имену. Нема другог пута – без договора о имену, неће бити ни чланства. Али, понављам, на њима је да о томе одлуче.

Ако Македонија ускоро постане чланица НАТО-а, Србија ће остати једина у региону која је ван НАТО-а. Да ли је то на дуже стазе одрживо?

Да. Као што је то могуће за Аустрију и Швајцарску, да буду неутралне и окружене НАТО чланицама. НАТО поштује неутралност било које земље. Када је Србија одлучила да буде неутрална и да не затражи чланство, ми смо то поштовали. Али поздрављамо то што Србија жели јако партнерство са НАТО-ом. Ми помажемо српским војницима у учешћу у мировним мисијама, помогли смо у уништавању опасног заосталог наоружања, попут мина, и заједно радимо у новим технологијама, од роботике до биогорива, постоји програм "НАТО за науку" у коме учествују и ваши научници, итд. Слично као и Шведска. Шведска је неутрална земља, окружена чланицама НАТО-а, и ми то снажно поштујемо, али и поздрављамо веома блиску сарадњу Шведске и НАТО-а, слично као што поздрављамо и сарадњу Србије и НАТО-а.

Ипак, није баш као у случају Шведске, Шведска није била у рату са НАТО-ом, а Србија јесте.

Није, али мислим да је могуће гледати у будућност и радити заједно, упркос разликама из прошлости. Прошлост не смемо да заборавимо, треба да будемо искрени у вези са прошлошћу и разликама, али не смемо се враћати у прошлост. Напредак зависи од наше способности да гледамо у будућност и да превазилазимо разлике. Прихватам да је бомбардовање из 1999. године и даље нешто што ствара болна сећања многима у Србији. Циљ је био заштита и спасавање живота цивила, али сада мислим да је важно да, упркос разликама, будемо у стању да гледамо у будућност, у интересу и Србије и НАТО-а. Стабилност, напредак, сарадња су основа за економски раст и највећи инвеститори у Србији су из НАТО земаља, и ја то поздрављам.

Управо сте поменули да је циљ бомбардовања био спасавање живота. Јесте ли видели како су српски медији пренели вашу изјаву о томе пре неки дан, истичући да је циљ заправо био рушење Милошевића?

Циљ није био промена режима у Србији, већ спасавање и заштита живота цивила. И заустављање акција Милошевићевог режима, али не и промена тог режима, то није био циљ операције. Опет, прихватам да има различитих погледа на то што се догодило 1999, али мислим да те разлике не треба да нас спрече да радимо заједно у будућности. Често узимам пример своје земље, Норвешке. Ми смо ратовали са Шведском много пута током векова, али смо били у стању да превазиђемо те разлике, и ми нисмо заборавили историју, и ратове у нашем региону између нордијских земаља, али смо били у стању да заједно радимо на добробити грађана у свим земљама. Важно је да нас историја не врати уназад и спречи да радимо са својим суседима и стварамо бољу будућност.

Али то није тако једноставно. НАТО је по свим истраживањима у Србији, да употребим тај израз, "најмање вољена" међународна организација. Скупштинска комисија управо истражује последице бомбардовања на здравље људи, тако да и даље постоје препреке.

На вама је да одлучите да ли желите партнерство и сарадњу са НАТО-ом, али ја верујем да је у интересу и Србије и НАТО-а да раде заједно. Верујем да су мир и стабилност, безбедност важни за људе у региону, али је важна и економија. Што више ојачамо ту нашу сарадњу, више ће бити и инвестиција, делимично јер је стабилност предуслов за инвестиције, али и зато што је поверење важно за инвестиције. Нико не очекује да ћемо се сложити са оним што се догодило 1999. године, али верујем да је, упркос тим неслагањима, добро за обе стране да могу да гледају у будућност и сарађују.

Две веома важне чланице НАТО-а другачије гледају на могућност промене граница на Балкану, када је реч о Косову и Метохији. Немачка се противи, а чули смо саветника председника Трампа, Џона Болтона, који је рекао да САД не искључују могућност размене територија уколико се Србија и Косово са тим сложе. Да ли је за НАТО проблем то што две важне чланице имају супротстављена мишљења у вези са тако важним питањем као што је промена граница?

Видели смо шта кажу различите чланице, а важна порука од свих и од НАТО-а је да ми подржавамо дијалог Београда и Приштине, који је једини начин да се на миран начин отклоне неспоразуми и проблеми. НАТО је подржао и помогао у успостављању тог дијалога, који се сада води под окриљем ЕУ. НАТО и ЕУ не могу да реше проблеме у региону, али можемо да подржимо и помогнемо. Ако буде неког помака у вези са границама, онда ћемо се тиме позабавити.

То значи да то ипак видите као могућност?

Нећу да спекулишем. Али верујем да овај дијалог између Београда и Приштине треба да се води, и онда ћемо се бавити исходом тог дијалога.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 21. септембар 2024.
15° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи