Дрецун: Одлука владе у Приштини о војсци дестабилизује разговоре

Милован Дрецун је, гостујући у Дневнику РТС-а, навео да Приштина очигледно не одустаје од намере да мимо воље, интереса и безбедности српског народа створи оружану силу која је апсолутно супротна Резолуцији 1244 којом је предвиђено да само Кфор може бити војна формација на КиМ.

"Нема никакве дилеме, а имајући у виду искуство са претходницом тих такозваних Оружаних снага Косова, да би оне додатно угрозиле међуетничке односе који изузетно нарушени између Срба и Албанаца, безбедност српског народа и да сврха те формације не би била другачија од оне да буде уперена против српског народа, евентуално за неке интервенције на северу Косова", рекао је Дрецун.

Наглашава да "не смемо да заборавимо да ће та формација имати некакве снаге за брзо реаговање".

"Са друге стране, формирање такве формације би свакако пореметило успостављени однос равнотеже снага у региону и било би изван система контроле војних потенцијала у региону који је већ успостављен", каже Дрецун.

Указао је да онај део Запада који је признао Косово као државу инсистира на томе да морају се спроведу прописане законске процедуре.

"То значи да мора да се промени устав да би се формирале тзв. Оружане снаге Косова. За промену устава је неопходна сагласност српских представника у косовском парламенту, Српска листа то неће дозволити", објаснио је Дрецун.

Истиче да могу да промене намену, организациону структуру, да поставе ту формацију као класичну војску, да је наоружавају као војску, али не могу да јој промене име и да постану оружане снаге.

"Они већ имају успостављену организационо војну структуру, већ имају планове за набавку наоружања, тешког наоружања и разних борбених летелица, имају обучен кадар, ту припрему је обавио НАТО, водеће земље НАТО-а су дуго година обучавале припаднике те будуће формације, сада је само питање процедура", додаје Дрецун.

"Тај потез показује све јачу неспремност Приштине да се постигне коначан договор са Београдом и то свакако наноси штету и дестабилизује разговоре који се обављају на плану коначног решевања статуса КиМ", напомиње Дрецун.

"Одрживост споразума са Приштином ће се огледати чланством Србије у ЕУ"

Када је реч о постизању споразума са Приштином, Дрецун сматра да он захтева веома снажну подршку и верификацију.

"С обзиром да ће ако се постигне тај споразум бити суштински другачији од постојећег стања, он захтева веома снажну подршку и верификацију, како у самој Србији, тако и од стране Албанаца на КиМ, али и од међународних актера који су на један или други начин укључени у решавање косметског проблема", каже Дрецун.

Подсећа да већина чланица ЕУ сматра да је пре чланства Србије у Унији неопходно постићи правно обавезујући споразум о свеобухватној нормализацији односа са Приштином.

"Треба имати у виду да, што се саме Србије тиче, она жели да постигне споразум који ће бити дугорочно одржив, његова одрживост између осталог ће се огледати чланством Србије у ЕУ. Дакле, та потврда и оснажење споразума мора да се огледа преко чланства у ЕУ, то би гарантовало да ће споразум бити на дуге стазе, до краја спроведен и да неће изазвати евентуално нову дестабилизацију", тврди Дрецун.

Одговарајући на питање на које још гаранције би Србија могла да рачуна, Дрецун каже да свакако са напретком економије долази до јачања политичке и безбедносне стабилности.

"То је подстицај за све земље у окружењу и тако стабилан регион и стабилна Србија ће бити најбоља гаранција да ће споразум бити реализован и да неће довести до неких нових сучељавања", наводи Дрецун.

На питање да ли за ту идеју постоји разумевање у Приштини, Дрецун каже да "у Приштини више постоји разумевање за идеју о 'великој Албанији' него за европску перспективу целог региона".

"Не могу да приметим неку искрену посвећеност тој европској перспективи од стране већине албанских политичара, јер они постављајући разноразне препреке на овом путу ка постизању споразума једноставно се противе тој европској перспективи", закључио је Дрецун.