Ко може да лобира и за кога

Закон о лобирању, један од кључних антикорупцијских, ове јесени чека посланике Скупштине Србије. Први пут држава законом уређује лобирање да би заштитила јавни интерес и утицај на мењање важних прописа испод жита. Законски предлог је тек објављен, а изазива полемику због једне ставке унете у финалу – да осим регистрованих постоје и нерегистровани лобисти.

Да ли ће Београд, попут Брисела убудуће имати кафанске столове трајно резервисане за лобисте? Уз кафицу или не, али праксу да се са функционером поприча о пропису и тражи нека измена, закон би требало да доведе у ред.

"Разне организације, удружења привредника, веома често долазе у министарства и предлажу да се донесу одређени закони или подзаконски акти или да се не донесу одређени закони или подзаконски акти или да се неки убрзају а неки успоре. Без уређеног лобирања то је помало стихијски", каже државни секретар у Министарству правде Радомир Илић.

Регистровани лобисти биће у евиденцији Агенције за борбу против корупције и радиће за разне клијенте. Нерегистроване ће чинити разне привредне и друге институције, које ће моћи да лобирају само за себе. О томе Друштво лобиста Србије, које се залаже за важан антикорупцијски акт, има изричит став.

"Не, не, мора да се нађе неки други начин да и они буду регистровани, да буде и за њих ефикасно, нико не жели да отежа пословање или утицај на доносиоце одлуке било коме, али мора да се повећа капацитет лобистичке професије у Србији и морају људи који желе тиме да се баве да буду мотивисани да се региструју као лобисти а не да буду чланови неке привредне асоцијације", истиче Ненад Вуковић из Друштва лобиста Србије.

У Влади Србије ипак сматрају да је сасвим довољно да функционер пријави Агенцији за борбу против корупције контакт са лобистом, какав год он имао статус.

"Превише би био узак приступ законодавној власти, Влади, министарствима уколико би то могло да буде само преко регистрованог лобисте", објашњава Илић.

Да би доношење одлука било транспарентније, предлаже се и да функционери и институције лобистичке предлоге објављују на својим сајтовима.

"Остаје дилема како ће се поступати у ситуацији када лобисти неформално приступају државним функционерима или службеницима, будући да закон каже да лобирање почиње тек кад се лобиста формално и писмено обрати лобираном лицу, а оне све ситуације где постоје неформални и претходни контакти у неким разним приликама остају да висе у ваздуху", каже Немања Ненадић из Транспарентности Србије.

Ако лобирање почне пре него што је о томе потписан уговор, или о томе није обавештена Агенција за борбу против корупције, казне су од 50.000 до два милиона динара, прописује закон – па и троструко веће за лобирање у сивој зони.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.