Дачић: Нисам сигуран да и друга страна жели компромис

Компромисно решење би било у најбољем интересу и српског и албанског народа, рекао је Дачић долазећи на неформални састанак министара спољних послова ЕУ, којима су се у Бечу придружили и шефови дипломатија земаља кандидата.

"То би допринело стабилности читавог региона и отворило пут у смислу чланства у ЕУ", поручио је министар спољних послова.

Међутим, сумња у намере приштинске стране. "Још је рано говорити о томе када ће то бити и да ли ће доћи до компромисног решења, јер нисам сигуран да и друга страна то жели", сматра Дачић.

Министри ЕУ и Западног Балкана разговарају о ефикасном мултилатерализму и правном глобалном поретку као кључним приоритетима Европске заједничке спољне и безбедносне политике.

Сатанку приствују и комесар за преговоре о проширењу Јоханес Хан и известилац за Србију Европског парламента Дејвид Макалистер.

"Једностране одлуке претња нестабилности"

У свом обраћању на неформалном министарском састанку земаља чланица и кандидата за чланство у ЕУ, Дачић је поручио да смо данас сведоци да једностране одлуке у међународним околностима доводе до опасне нестабилности и стварању читавог низа колатералних штета.

Зато је, рекао је Дачић, и мултилатерални приступ решавању проблема управо инструмент да се избегне арбитрарно деловање, које може имати дугорочне последице.

Истакао је да Србија рачуна на снагу мултилатерализма као тековину савременог друштва, дубоко верујући у дијалог и проналажење компромиса и у најтежим ситуацијама.

"За Србију је једнострано проглашена независност Косова и Метохије и ситуација у Покрајини највећи безбедносни изазов, имајући у виду дискриминацију и насиље којем су изложени припадници српске заједнице на КиМ, као и угроженост наше културне и историјске баштине", рекао је Дачић обраћајући се колегама.

Подсетио је да је постизање Бриселског споразума било мотивисано тежњом за изналажењем могућности за систематску, институционалну заштиту српске и друге неалбанске заједнице у Покрајини, услед непостојања адекватних институционалних механизама.

Сходно договору, тај задатак је требало да извршава Заједница српских општина, која није формирана ни након пет година и зато је подршка међународне заједнице кључна за успех дијалога, додао је Дачић.

"Очекујем да сви учесници процеса буду ангажовани на успостављању поверења јер без поверења неће бити нимало лако, а ни могуће, изградити бољу будућност. Морамо да наставимо дијалог у доброј вери, јер је он нужан предуслов за стабилност и безбедност нашег региона", навео је министар.

Управо се из примера наше јужне покрајине, навео је Дачић, види значај поверења у мултилатерализам и његове институције, било да је то УН, као највећи или неки други регионални мултилатерални формат, јер сви треба да радимо на томе да се обезбеди јачање поверења међу грађанима, свеједно које су етничке припадности.

"Уколико тога нема, онда ни мултилатерализам нема сврху", указао је Дачић.

Позив чланицама ЕУ да подрже отварање нових поглавља

Уз захвалност домаћинима на позиву да присуствује овом скупу, Дачић је поручио да Србија жели да аустријско председавање Европском унијом буде запамћено као период када је Србија отворила већи број поглавља у преговорима о чланству.

Позвао је све земље чланице ЕУ да подрже отварање нових поглавља.

Подсетио је да Стратегија проширења ЕК дефинише 2025. годину као оквирни временски рок приступања Србије Европској унији и препознавање наше земље, уз Црну Гору, да је највише одмакла у овом процесу.

Поновио је још једном да Србија чланство у Европској унији види као главно стратешко опредељење.

Верује, истакао је, и да Унија има стратешко опредељење да Србија и регион буду њен део, како би континент учинили безбеднијим, и заједничким снагама наступали на међународној сцени, управо залажући се за ефективни мултилатерализам.

Пратећи изузетно динамична дешавања на глобалној политичкој сцени, додоа је Дачић, Србија види повратак моћи у међународним односима и урушавање норми и принципа као опомену свима.

"Ефективни мултилатерализам је један од стратешких циљева које је ЕУ промовисала у Европској безбедносној стратегији из 2003. године и у Глобалној стратегији из 2016. године, као одговор на унилатерализам, и подразумева поверење у међународне институције, правила и партнерства и поделу терета међу свим актерима", рекао је министар.

Србија, истакао је, дели овакав приступ и својим активностима у међународним и регионалним организацијама и иницијативама, имајући у виду и своје будуће чланство у ЕУ, жели да допринесе јачању мира и стабилности и економског напретка.

"Неопходно проширити мултилатералне аранжмане"

Сматра да је неопходно проширити мултилатералне аранжмане ван оквира трговине и безбедности на разоружање, контролу наоружања и међународно кривично право.

Такође, сматра да је сарадња на мултилатералној равни са осталим актерима на међународној сцени од суштинске важности.

"Наше је дубоко уверење да је ово једини пут напред у свету растуће међузависности и комплексности у коме заједнички изазови захтевају и заједничка решења", рекао је Дачић.

Додао је да је Србија свесна изазова са којима се суочава - вишегодишњих економских проблема, мигрантске кризе, тероризма, постизања договора у вези са климатским променама и реформом Савета безбедности УН, као и либерализације трговине у оквиру Светске трговинске организације.

"Ови изазови су разлог за наше заједништво и траже спремност за координисане одговоре и сарадњу. Србија је свесна колико је мултилатерална сарадња важна, али и колико је такав вид сарадње изазован. О томе најбоље сведочи и наше искуство из не тако далеке прошлости", закључио је Дачић.