Документ: Нормализација односа vs. статус кво

У општини Прешево има 29.600 становника, од којих 91 одсто чине Албанци.

Тај део територије размењивао би се за општине Северног Косова – Звечан, Зубин Поток, Лепосавић и северни део Косовске Митровице, у којем, према процени, живи 42.021 грађанин.

То би се, сматрају, могло посматрати као демографски добитак за Србију, али би се смањили издаци Канцеларије за КиМ са 47 милиона евра годишње на девет милиона евра годишње, стоји у документу, у који је Танјуг имао увид.

Укупан добитак у БДП-у би, по њиховој оцени, био око 90 милиона евра годишње, односно 3,8 милијарде евра у наредних 30 година.

Документ садржи 90 страна, а аутори су Миладин Ковачевић, Душан Гавриловић, Драган Поповић, Милена Б. Стевовић, Љиљана Секулић и Катарина Станичић.

Ако не би дошло до решавања односа Београда и Приштине, релано је очекивати да би дошло до погоршања економске ситуације, будући да би се одложио пријем Србије у ЕУ, оценила је група експерата.

Такође, може се очекивати драстичан пад страних директних инвестиција из ЕУ и других развијених земаља, што би довело до пада стопе економског раста, запослености и животног стандарда.

Тада би, због повећаног ризика и погоршане економске климе у земљи, пао кредитни рејтинг, а повећала би се цена задуживања (камата).

Дошло би и до пада обима финансијских средстава која ЕУ издваја за потребе предприступне помоћи, а која се у Србији користе за финансирање унутрашњих реформи, док би економска сарадња са земљама чланицама ЕУ била драстично смањена.

Закључак је да би главни покретачи раста, који би Србији требало да обезбеде приближавање ка стандарду ЕУ, као што су убрзани раст инвестиција, модернизација инфраструктуре, ефикаснији јавни сектор, модернизација индустрије, квалитетније образовање - изостали у случају статус кво сценарија.

Ефекти нормализације односа 

Експерти су у документу навели да се, с друге стране, очекује да ће се Србија кроз нормализацију односа са Приштином успешно прикључити ЕУ, а да ће се процес европских интеграција и завршити у периоду између 2025. и 2030. године.

Ако се, међутим, односи не реше, претпоставља се да ће преговори са Унијом бити неуспешни и то се може посматрати као "песимистичка варијанта", која приказује и највећи пад становништва, погоршање економских услова и изостанак раста.

Србији не иде у прилог статус кво и када је реч о демографским показатељима, јер би се у том случају број становника преполовио до 2060. године.

"Разлика у смањењу броја становника између ова два сценарија износила би 1,6 милиона у корист реалног сценарија", наводи се у документу.

Када је реч о социјалним последицама решавања односа Србије и КиМ, просечни годишњи раст БДП-а би у случају нормализације односа у периоду износио 3,2 одсто, а просечна реална пензија би расла за 1,2 одсто годишње.

Статус кво би насупрот томе донео доста нижи просечан раст БДП-а од 1,3 одсто, а издвајања за пензије би остала на нивоу од око 10 одсто БДП-а до 2060. године.

У тој варијанти пензије би остале на истом нивоу као у 2016. односно 2017. години у интервалу од 43 године, а то би довело до оптерећења јавних финансија и повећања сиромаштва. 

Насупрот томе, у сценарију решавања односа Београда и Приштине, реалне пензије ће захваљујући ширењу простора за макроекономски напредак бити у сталном порасту.

У 2030. години, БДП би, уместо 85,7 милијарди евра у реалном сценарију, износио 65,8 милијарди евра у статус qуо сценарију, што представља губитак од око 19,9 милијарди евра. 

Ауторе студије за њену израду ангажовао је Фонд за отворено друштво.