(Зло)употреба права на равноправност

Нису Бошњаци усамљени. Истим путем већ 22 улице у Бујановцу, уместо имена знаментитих Срба, понеле су имена албанских личности. Има ту и позива на бојкот избора, до иницијатива да се део територије Србије отцепи и припоји суседним државама.

Прекрајали су историју у уџбеницима штампаним по плану и програму других држава. А појединци из Бошњачког националног вијећа траже и оцену уставности тек усвојеног Закона о национоналним саветима националних мањина.

"У Координацији смо успели, никад раније није било, имали смо седам тачака од којих је скоро све успели да у договору држава удовољи нашим захтевима. Тамо су били и Бошњаци и Албанци, они су то прихватили. Мислим да је то већ једна друга политика, на неки начин ван оквира Координације", каже Јене Хајнал, председавајући Координације националних савета националних мањина.

Само из државне касе за националне савете издаваја се више од 250 милиона динара годишње. Појединци користе медије и новац који добијају за остваривање личних политичких циљева, кажу у ресорном министрарству.

"Нажалост, ове појаве злоупотреба буџетског новца, потписивање разноразних уговора и споразума, неконструктивни приступ у међународној јавној политици, комуникација и са привременим властима тзв. државе Косово изван оквира прво српске дипломатије а затим изван оквира оног који је УНМИК-у поверен заиста довољно илуструје ове ставове", напомиње Иван Бошњак, државни секретар у Министарству за државну управу и локалну самоуправу.

Хајнал напомиње да је циљ да "ова земља што пре буде члан ЕУ, а ту сви ми заједно треба да нађемо решење".

"Ако свако мисли другачије, онда мислим да то нешто друго значи", додаје Хајнал.

Право на равноправност превише је осетљиво да би било подложно политичким манипулацијама, каже повереница за заштиту равноправности.

Повереница за заштиту равноправности  Бранкица Јанковић указује да једнакост пред законом, установљена Уставом и законима, подразумева једнакост и у погледу права и обавеза. Напомиње да нико не може да злоупотребљава ниједно своје право па ни равноправност.

"То важи и за националне мањине за које сматрам да њихова права испуњавају све европске и међунаровдне станадарде управо због тога што је наша држава, у смислу европских интерграција, под посебном врстом мониторинга и свако одступање би било једна нова велика препрека за нашу државу. Уосталом, ми на Балкану знамо да је то питање осетљиво и да смо у прошлости платили високу цену", напомиње Јанковићева.

Они који желе да штите интересе својих сународника, убудуће ће морати да одлуче да ли ће то чинити кроз политичке функције у својим странкама или као представници народа у националном савету. Да ли заслужују поверење народа, видеће већ у новембру на изборима.