"Идеја о подели поново би отворила питање граница на Балкану"

"Дискретно, српски и албански политички лидери истражују могућност да помире своје разлике разменом територија", навео Билт у тексту за Вашингтон пост, додајући да та идеја није нова и да циркулише већ годинама у Београду, али да је недавно привукла пажњу и водећих албанских кругова.

"Ту може постојати више верзија. Косово би могло да уступи подручје северно од Ибра, насељено углавном Србима, и стекне дипломатске плусеве, а могуће и добије доминантно албанским становништвом насељене локације на југу Србије. Српски председник Александар Вучић је размишљао у том правцу, а и албански премијер Еди Рама делује пријемчив, како ми је рекао током разговора", наводи Билт.

Билт, међутим, сматра да, иако се дискурс полако креће ка новим поделама у региону, то је "рецепт за геополитичку нестабилност", пошто је Балкан "ионако сувише балканизован".

Према његовим речима, подела Косова би поново отворила дебату о будућности Босне, а ту је и још теже и опасније питање Македоније, у којој Албанци чине значајан део становништва.

Билт каже да има и оних у Бриселу и Вашингтону који би могли рећи да, ако се лидери у региону сложе око размене територија између Србије и Косова, зашто бисмо ми имали неке примедбе.

Шведски дипломата, међутим, оцењује да је такав приступ може изазвати невоље у будућности и да Вашингтон и Брисел морају да освесте пред тим ризицима.

"Несумњиво, компромис се мора наћи између Београда и Приштине, како би се унапредиле европске и атлантске интеграције обе земље. То може да укључи и већи степен децентрализације за српске делове Косова, и може значити пријем Косова у УН", навео је Билт. 

"Постепена интеграција Србије и Албаније у ЕУ и НАТО, све на бази постојећих граница и ограничења, једини је пут ка трајној стабилности у региону. Играње са границама и поделе на Балкану било је опасно раних деведесетих прошлог века и остало је такво и сада", закључује Билт.

Шведски дипломата познат је по томе што је обављао више више функција у мировном процесу током ратова у бившој Југославији.

Билт је  током 1995. служио на месту специјалног изасланика за ЕУ за простор бивше Југославије, а потом је био копредседавајући Мировне конференције у Дејтону. Обављао је и функцију високог представника за БиХ од децембра 1995. до јуна 1997. Од 1999. до 2001. налазио се на месту специјалног изасланика генералног секретара УН за Балкан.

Билт је функцију премијера Шведске обављао од 1991. до 1994. године, док је шеф дипломтије био од 2006. до 2014.