"Разграничење да би се сачувао север Косова"

Професор Правног факултета у Београду Бојан Милисављевић сматра да идеја о разграничењу не подразумева само демаркацију граница, већ и договор о размени територија по етничком принципу, што је, како каже, прихватљиво са аспетка међународног права.

За разграничење као решење дијалога о Косову се, како је то сам данас рекао, залаже и председник Србије Александар Вучић.

"Мени делује да је идеја да се Срби са севера Косова на неки начин одвоје и сачувају уз нашу територију, а да остатак буде нешто што ће бити нека међународно призната територија", прецизирао је Милисављевић за Танјуг.

Кометаришући идеју разграничења, Милисављевић, иначе шеф Катедре за међународно право, каже да се под разграничењем у овом контексту не мисли само на одређивање и прихватање административне линије између Републике Србије и такозваног Косова и Метохије.

"На неки начин, она је већ прихваћена споразумима о привременој контроли граница, пролазу робе и људи на том подручју... Мислим да се под овим разграничењем подразумева размена делова територија у циљу коначног решења косовског питања", сматра Милисављевић.

"Ту треба имати у виду да је етнички принцип релевантантан и међународно право са тог аспекта прихвата разграничење у смислу договора територија о успостављању граница или чак размене територија. Истовремено, треба имату у виду положај и позицију великих сила у том контексту и њихове интересе", напоменуо је професор.

Са друге стране, етнички модел разграничења захтева изјашњење народа на референдуму, што, како је указао, излази из оквира међународног права и залази у област уставног права.

Професор Милисављевић истовремено указује да би, у случају разграничења, "косовска страна" могла да тражи више.

"Ако посматрате са преговарачке позиције представника који имају територију - такозвано самостално Косово, коју је признало стотинак држава света у границама које они сматрају да су њихове границе - они, ако улазе у преговоре о територији, могу само да траже нешто више од тога, или, ако желе да дају неки део те територије, желеће и да добију нешто заузврат", сматра професор.

Према његовом мишљењу, представници Приштине би, ако уопште уђу у преговоре о размени територија, у случају уступања севера Косова који је насељен Србима, у најмању руку заузврат тражили три општине са југа Србије - Прешево , Бујановац и Медвеђу.

На питање да ли се може успоставити гаранција према којој би Албанији било забрањено уједињење са Косовом, он сматра да је то питање "на дугом штапу" и подсећа да је и после Првог светског рата постојала забрана припајања Аустрије Немачкој, па је касније до тога ипак дошло.

"Чак и кад би неки делови забране постојали у неким уговорима, они не могу имати практичне консеквенце у конкретном случају. У том смислу не треба ићи тако далеко", навео је Милисављевић.

Овде се, како је навео, ради о дефинисању односа две територије, те, иако се тиче свих околних држава или даљих великих сила, ипак је то питање везано за две стране које би преговарале о неком споразуму.

Број коментара 7

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 29. март 2024.
24° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво