Костић: Кријемо се иза проблема Косова

Чини се да проблем Косова и Метохије често опортуно користимо да се са својом немарношћу и непредузимљивошћу по разним питањима иза њега сакријемо, или камуфлирамо изостанак потребне солидарности, и он не може бити оправдање да тврдимо да су нам по питању проблема сународника у суседним земљама везане руке, каже председник Српске академије наука и уметности Владимир Костић.

"Управо сада је тренутак за формирање једног просветљенијег и боље конципираног министарства (или какве друге адекватне институције) за нашу дијаспору", наводи Костић у ауторском тексту за Танјуг, којим је одговарио на питање да ли су Србији, због нерешеног питања КиМ, везане руке и смањен политички простор за решавање бројних отворених питања са суседима, пре свега положаја и заштите права Срба који живе у околним земљама.

Костић наводи да је САНУ предузимала и предузима, у оквиру својих могућности активности по овим проблемима, али су оне остале непознате јавности или су дочекане са извесном нелагодом.

"Нисам сигуран у којој мери је у Србији постојала свест о тим проблемима и пре акутизације проблема Косова и Метохије, а било их је, и то у 'суседним, традиционално пријатељским' земљама. Иако их потискујем, муче ме сећања на дочек несрећних жртава 'Олује', који нам (или "ми", ако хоћете) не служи на част", истиче председник САНУ.

А на питање колико дугорочна условљеност Србије проблемом Косова "охрабрује" неке наше суседе да не поштују ни основна права наших сународника, Костић је упутио шири одговор, који, у целини, гласи:

"Простор коме припадамо брутално је затрован извесним апокрифним ставовима, којима је 'међународна заједница' вероватно и свесно кумовала. На пример, ради се о некритичној расподели кривице, па су политичке елите различитих колективитета злоупотребиле концепт 'ексклузивности и искључивости жртве' ради постизања често приземних циљева и маскирања 'домаћег, кућног национализма'''.

"Историја се своди на пар деценија"

Друго на шта желим да укажем је скраћивање временског оквира историје, која на овим просторима сада траје само пар деценија – оно што се догађало пре тога више не важи.

Штавише, уочљив је труд да се та "преисторија" од пре само пола века или тек нешто више нашминка бојама "политичке коректности" или за домаће потребе измењене историје.

Коначно, у историјским рутинама балканских народа трајно је устоличен комплекс жртве, пројектовање кривице на оне око нас, дилувијална оправданост освете за све што је поднето, која никада није довољна нити се може довести до краја. Инфантилно-малигно национални идентитети се често дефинишу, не кроз нас саме, него кроз наша непријатељства, кроз оне друге који су тако различити од нас (недовољно задовољни тиме да "ми будемо ми", прибегавају старој матрици "ми смо заправо не-ви"). И ту је Србија у проблему и извесном чуду, које не мимоилази ни мене.

Сувише је остало непопуњених ровова и траншеја историје које су моћни возачи точка историје искористили да поново разиграју старе поделе и мржње. Балкански народи ни у суочавању са будућношћу немају више исте позиције - неки су чланови ЕУ (кључни критеријум њиховог пријема лежи у антируским ресентиманима европске политике), а готово сви хрле у НАТО.

"Саплитање – једна од балканских игара"

У тим тркама ка "напретку" једна од балканских игара постаје и саплитање, а увече, када одмарамо, играмо се лаже и паралаже.

Ја се од муке насмејем када ме неке амбасаде суседа зову на прославе њиховог ослобођења или спомене на окупацију, коју су, нема сумње, брутално вршили и моји преци, који су у муци преживљавања на обронцима Сврљишких планина, барем према логици мојих монтањарских пријатеља, гајили изразито колонијалне апетите.

А ја наиван нисам ни приметио да су мој Милутин, његов брат Вељко или њихови изгинули вршњаци заправо само острашћени колонијални освајачи који су се несразмерно обогатили.

Само обиђите крај мојих предака, да видите шта је све у њега уложено, на пример у последњих 150 година. Ако још кога у том селу уопште има.

Уз то, видите и сами колико има лидера у региону – чуда успешности!

Можда је време да се детаљније позабавимо Србијом, и то не само Србијом на Балкану (на који ће нас упорно враћати наши "пријатељи" и неке друге логике), већ Србијом у свету!

број коментара 8 Пошаљи коментар
(петак, 10. авг 2018, 01:39) - Fudbaler [нерегистровани]

fudbaler@gmail.com

Ne krijemo se iza KiM. Veća taj problema mora da se rešava.

(четвртак, 09. авг 2018, 17:56) - Marko S. [нерегистровани]

Dragi predsednice

E, moj dragi Kosticu, dzaba metafore ako Vas narod srpski ne razume, a Vi ste kanda na celu srpske akademije.

(четвртак, 09. авг 2018, 17:26) - anonymous [нерегистровани]

Jadan li smo i narod kad se svojih odricemo...

Nisam ravan po skoli gospodinu ali me nesto stalno pecka u ovoj izjavi. Cini mi se da gospodin implicira Srpske kolonizatorske namere a to mi se sve nekako kosi sa statistikom. Ako se ne varam gledajuci u nekoliko vekova proslost izgleda da smo imali mnogo vise Srba u Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hrvatskoj nego nam statistika pokazuje u danasnjim danima. Moj zakljucak je sasvim drugaciji, izuzev ako je gpspodin naslednik Milutina te ne smatra Srbima koji nisu u okvirima danasnje Srbije. Nece nam gospodin nametnuti tu ideju. Bili smo mi Srbi i ostajemo Srbi ma kako se granice prekrajale, da li Srbi u dijaspori ili ne. Za podsetnik samo da kazem se u Srbiji slave najvise i to posle smrti, Srbi koji su doprineli Srpstvu a zivese u diaspori, Gospodin je dovoljno nacitan da zna imena da ih ja ne navodim.

(четвртак, 09. авг 2018, 16:46) - NekiNeko [нерегистровани]

Lnr

Prof.Kostić svojim stavovima i delovanjem sve vise podseća na dragog nam Patrijarha Pavla ; gotovo da je jedini oslonac ovog naseg sludjenog naroda, jedna nit koja se ne dā oparati, žiška u tmini srpskog vilajeta...
Bog ga blagoslovio.

(четвртак, 09. авг 2018, 16:44) - anonymous [нерегистровани]

Kosovo

Neki su skloni stalno da pišu o srbskom nacionalizmu na Kosov, a niko da vidi da od uvek postoji i veliki albanski nacionalizam.. Svako pametan može da shvati da zajednički život između Albanaca i Srba nije moguć i nikada neće biti..Jedino i pravo rešenje je da se za uvek podelimo i da svako ide svojim putem. Obično svi raspravljaju koliko će ko da izgubi ili da dobije, a ako nastupi mir, onda svi dobijaju. Mi Srbi trebamo na sve načine čuvati svoje svetinje i svoj narod, da počnemo da se bavimo samo svojim napretkom i obnavljanjem. Zaslužujemo mir, miran i bogat život, to moraju da shvati svi, a posebno Američki narod, jer mi smo uvek bili saveznici i prijatelji. Pa pomozite sad srbskom narodu, jer to zaslužujemo.

(четвртак, 09. авг 2018, 15:52) - Odgovor [нерегистровани]

Odgovor

Vi poštovani gospodine niste razumeli šta je gospodin Kostić napisao. A to Što je napisao je odlično napisano.

(четвртак, 09. авг 2018, 15:13) - anonymous [нерегистровани]

Upravo tako

Izvenredan tekst, vidi se zasto je covek tu gde jeste.

(четвртак, 09. авг 2018, 15:08) - anonymous [нерегистровани]

govor u prenesenonom znacenju a sve jasno ko' dan...

Istorija progona Srba iz Hrvatske je mnogo duza od par decenija i mnogo kruca od vaseg opisa...Nasa istorija i stradanja je da se koza najezi kada se gledaju dokumentarni filmovi ili se citaju knjige ili kada se slusaju svjedocenja zrtava...lako je sjediti u kabinetu i pisati i mudrovati...ali da li ste gospodine bili ikada na "terenu'
da li ste ikada bili u kolini izbjeglica ili slusali njihove ispovjedi...
rekli ste puno u nekima metaforama...zaobilaznicama...I naravno pecnuli ste po obicaju sami svoju ispacenu naciju....umjesto da je malo uzdignete i date hrabrosti za zivot....najbolje je nekada uzeti-put pod noge pa popricati sa narodom sa svih strana a ne sjediti u kabinetu i mudrovati. ..