Усвојени закони о људским ћелијама и ткивима и органима

Скупштина Србије усвојила је Закон о људским ћелијама и ткивима, који дефинише које здравствене установе могу поднети захтев за обављање послова у тој области, као и услове које банке људских ткива треба да испуњавају.

Нови закон је прописао поједностављење процедуре издавања дозвола здравственим установама за обављање послова из области људских ћелија и ткива, као и успостављање информационог система у поменутој области. 

Једна од новина је поједностављивање поступка давања пристанка за примену људских ткива, избегавајући непотребе финансијске трошкове увођењем забране о даривању. 

Закон је пружио могућност сваком пунолетном грађанину Србије да забрани у писменом или усменом облику даривање својих ткива, као и могућност чланова породице да то учини у тренутку смрти уколико се умрло лице није за живота изјаснило у вези са тим. 

Скупштина Србије усвојила је Закон о пресађивању људских органа којим ће се системски решити области донирање органа, а кључна новина је што се поједностављује поступак пристанка, јер се свака пунолетна особа дефинише као потенцијални донор.

Донирање органа  

Донор неће бити само онај ко се томе успротиви током живота, односно ако се томе није изричито успротивио неко од чланова породице.

Уколико неко не жели да буде донор, то треба да пријави усмено или писмено Управи за биомедицину, која је надлежна за спровођење закона.

Основни разлог за доношење закона је повећање донације органа, повећање броја успешно обављених пресађивања органа, уз сманење листе чекања.

Законом се детаљно дефинишу услови за донаторство у које спадају послови даривања, добијања, тестирања, обраде, очувања, складиштења, дистрибуције и примене људских ћелија и ткива од живог или од умрлог. 

Закон предвиђа и прецизно дефинисање здравствених институција и то тако да постоје установа за обављање послова пресађивања органа и болница за даривање органа. 

Донеће се национални програм пресађивања органа јединствен на територији Србије, са јасним процедурама и поступцима, уз јединствен информациони систем, а надзор над спровођење закона ће бити у надлежности Управе за биомедицину.

Оснива се Центар за мониторинг дрога и зависности од дрога

Скупштина Србије усвојила је измене и допуне Закона о психоактивним контролисаним супстанцама који предвиђа оснивање Центра за мониторинг дрога и зависности од дрога.

Циљ је да се прати стање и предлажу мере, пошто је тренутно велики проблем јер не постоји систем за прикупљање података о понуди и потражњи дрога у Србији.

Измене Закона о психоактивним контролисаним супстанцама се усклађују са прописима Европске уније у процесу брже интеграције и хармонизације законодавних система.

Поред хармонизације са ЕУ прописима овим законским решењем регулише се надлежноси институција и сарадња у области психоактивних супстанци.

Према резултатима Националног истраживања о стиловима живота становништва Србије из 2014. године - коришћење психоактивних супстанци и игара на срећу, употреба илегалних дрога забележена је код осам одсто од укупне популације старости од 18 до 64 године, и то 10,8 одсто код мушкараца, односно 5,2 одсто жена са већом заступљеношћу код млађе одрасле популацијеод 18 до 34 године старости.

Најчешће коришћена илагална дрога међу одраслом популацијом је канабис, чија је употреба, бар једном у току живота забележена код 7,7 одсто испитаника узраста од 18 до 64 године, наводи су у образложењу измена Закона.

Употреба других илегалних дрога је врло ретка, док је лекове и друге групе седатива и хипонитка користило 22,4 одсто испитаника.

Према истраживању ЕСПАД-а спроведеном 2011. године међу ученицима старости 16 година укупно осам одсто ученика је бар једном пробало неку од илегалних дрога.