Аустријски приоритети у ЕУ, шта Србија може да очекује?

Од 1. јула Аустрија је почела шестомесечно ротирајуће председавање Европској унији. Најављују да ће се, пре свега, фокусирати на безбедност и миграције, очување конкурентности и стабилност у суседству.

Палицу на челу савета Европске уније од Братиславе преузео је Беч. Кризних десет година европске породице обојиле су финансијска и украјинска криза, тероризам и незадрживи талас миграната. Посебан тест за њу био је и разлаз Лондона и Брисела. Отуда и не чуди што ће мото трећег аустријског председавања бити "Европа која штити".

"Током њеног председавања ће се развијати преговори о Брегзиту, затим, у току је дијалог о будућем буџету ЕУ и водиће се дијалог о будућности саме Европе", истиче Срђан Мајсторовић из Центра за европске политике.

У наредних шест месеци много изазова је пред Аустријом. Велике теме, ипак, на осовини Берлин–Париз–Рим. Колико ће се далеко чути глас који стиже из Беча?

"Треба бити опрезан са очекивањима од аустријског председавања када је у питању политика проширења. Успешна политика ће и даље зависити од способности самих земаља кандидата да испуне оно што су неопходни услови за приступање ЕУ јер једино на такав начин Србија и остали кандидати могу да се представе као кредибилни партнери", сматра Мајсторовић.

А као важан приоритет Аустрија је уврстила политку проширења. Високо на агенди је даљи развој односа са Западним Балканом.

"Ми очекујемо да током аустријског председавања отворимо сва она поглавља за која смо технички спремни. То су у овом тренутку три преговарачка поглавља, али такође очекујемо да ћемо у наредном периоду припремити још неколико преговарачких позиција", наводи помоћница министарке за европске интеграције Ксенија Миленковић.

Добри билатерални односи Београда и Беча и то на највишем политичком нивоу, оцењују аналитичари, иду Србији на руку.

"Аустрија већ дужи период интензивно подржава Србију на европском путу и то је добра чињеница. Аустрија ће у сваком случају пробати да буде неко ко конструктивно утиче на даљу динамику преговора Београда и Приштине и неко ко ће се трудити да нађе један избалансиран став у овом процесу", указује аналитичар Драган Ђукановић.

После Аустрије председавање од почетка наредне године преузима Румунија, једна од пет чланица Уније која није признала независност Косова и Метохије.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.