Породица Битићи тражи да се ухапсе убице тројице браће

Како преноси АП, саопштење је објављено поводом 19-годишњице убиства браће Илија, Мехмета и Агрона Битићија.

Породица браће Битићи је навела и да је председник Србије Александар Вучић више пута обећао америчким званичницима да ће Србија решити тај случај, који је, како констатује АП, оптеретио односе две земље.

Они тврде и да сви докази које је прикупио њихов правни тим, како кажу, указују да је главни осумњичени бивши командант Жандармерије Горан Радосављевић, познатији као Гури.

Браћа Битићи су, како подсећа АП, напустила Њујорк да би се прикључила борби албанских побуњеника на Косову, подсећа АП.

Или, Агрон и Мехмет Битићи, Американци албанског порекла, током ратних збивања на Косову прикључили су се Ослободилачкој војсци Косова (ОВК), а ухапшени су 1999. године на територији Србије због илегалног уласка у земљу.

Због тога их је суд у Прокупљу осудио на 15 дана затвора, а затим су пуштени три дана раније, од када им се губи сваки траг. Њихова тела пронађена су 2001. у масовној гробници у Петровом Селу.

Одбор за спољне послове Представничког дома САД усвојио је крајем јуна резолуцију о убиству браће Битићи, којом позивају на привођење правди одговорних за убиство и у којој се истиче да би напредак у решавању тог случаја требало да буде један од фактора за даљи развој односа САД и Србије.

Министарка правде Нела Куборивић је поводом ове резолуције рекла да је Србија посвећена решавању случаја убиства америчких држављана браће Битићи, а српски надлежни органи раде да се тај поступак процесуира и утврде и санкционишу одговорни.

ФХП: Убице браће Битићи јаче од институција и владавине права

Фонд за хуманитарно право, поводом годишњице убиства браће Мехмета (21), Агрона (23) и Илија (25) Битићија, саопштио је да је прошло 19 година континуираног неуспеха истражних радњи које су предузели Тужилаштво за ратне злочине (ТРЗ) и МУП, преноси Фонет.

То указује да су починиоци злочина из 1990. и даље јачи од институција и владавине права, као и да је правда у Србији и даље селективна, а да су одговорни за егзекуцију браће Битићи изнад закона, наводи у саопштењу ФХП.

Тужилаштво за ратне злочине је 23. августа 2006. године подигло оптужницу против бивших припадника 124. интервентне бригаде ПЈП Сретена Поповића и Милоша Стојановића, због ратног злочина против ратних заробљеника. Окривљени у овом случају су ослобођени од оптужбе због недостатка доказа.

Суђење су, наводи ФХП, обележиле опструкције МУП-а и претње полицајцима који су сведочили током претреса. Према доказима изведеним током суђења и јавно доступним подацима, убиство Агрона, Илија и Мехмета наредио је тадашњи министар унутрашњих послова Србије Влајко Стојиљковић. Наредба је пренета командним ланцем до егзекутора.

Случај Битићи на добар начин илуструје чињеницу да у Србији заправо никада није ни постојала политичка воља да се случајеви попут овог истраже и да се одговорни казне, оценио је ФХП и закључио да је Србија и даље веома далеко од упуштања у било какав систематичан подухват којим би се утврдила истина и одговорност за злочине почињене у прошлости.