Припадници мањина могу да се обраћају на матерњем језику

Сузана Пауновић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекла да је та могућност постојала од 2002. али да је постајало ограничење које је сада укинуто.

"Посланици су могли да се обраћају на свом мањинском језику уколико је њихова национална мањина заступљена два одсто у односу на укупан број становника. Сада то ограничење не постоји. Постоји могућност да се народни посланици обрате на свом матерњем језику и не само да се обрате већ и да поднеске прилажу на свом матерњем језику", наводи Пауновићева.

Додаје да су изменама Закона о националним саветима јасније дефинисана овлашћења тих савета, смањења прекомерна политизација и транспарентнији рад националних савета.

"Долази до промене на три кључна нивоа. Први се тиче надлежности и статуса Националног савета, регулишу се питања око заснивања радног односа, положај изабраних лица и функционера у Националноим савету. Уводи се програмски буџет, обавезни ревизорски извештаји, строже контроле новца као и транспарентније трошење. Значи – припадници националних мањина имају право да знају како Национални савет користи средства. Трећи ниво промена се тиче деполитизације Националног савета", наводи Пауновићева.

Говорећи о жалбама мештана бугарске националности на проблеме са исписивањем њихових презимена у личним документима, наводи да се ради о проблему који намеће пракса, али да ће се све учинити да се дође до решења.

"Ради се о остварвању права на упис личног имена на бугарском језику. Проблем у пракси се повремено дешава јер постоји разлика између српског и бугарског језика када су у питању презимена. У бугарском језику постоји женски и мушки облик презимена и приликом закључења брака у Бугарској супруга неоког ко се на ример презива Иванов ће носити презиме Иванова, а у Србији то није могуће. Дакле једнака су презимена за оба брачна друга. То је проблем који пракса намеће", објашњава Пауновићева.

Додаје да је доста урађено на унапређењу положаја бугарских националних мањина.

"Мислим да је то заиста мали проблем у односу на оно шта смо ми урадили на унапређењу бугарске националне мањине – 18.500 грађана бугарске националне мањине који живе у Србији имају свој Национални савет, он се финансира средствима из буџета Републике Србије, 1.100 малишана свакодневно изучава бугарски језик са елементима националне културе, за 170 деце у основним школама обезбеђена је комплетна настава на бугарском језику, за 180 ученика средње школе такође постоји комплетна настава.", наводи Пауновићева.

Осуђује претње које су у писму упућене народном посланику – припаднику буњевачке националне мањине.

"Најстрожије осуђујем такав вид обраћања посланику. Верујем да ће се наћи аутори тог гнусног писма. Политичка борба постаје све бескруполознија, у њој на жалост нису поштеђена ни деца, ни породице, и то је нешто против чега треба да се побуне сви грађани Републике Србије јер то није друштво у ком желимо да живимо", закључила је Пауновићева.