Посланици мањина могу на свом језику да говоре у парламенту

Реч је о припадницима мањина чији број у укупном становништву према последњем попису достиже најмање два одсто, а шансу да се обраћају на језику своје мањине омогућиће им измене Закона о службеној употреби језика и писама које ће се сутра наћи међу 14 тачака дневног реда нове седнице српског парламента.

Народни посланици који припадају националној мањини имали су и до сада могућност да се у парламенту обраћају на језику националне мањине, али то право нису користили.

Наиме, важеће законско решење из Закона о заштити права и слобода националних мањина било је усмерено на бившу Савезну скупштину, а како је Србија правни наследник Савезне Републике Југославије, односно државне заједнице Србија и Црна Гора, предложено решење се сада практично усклађује са постојећим државним уређењем.

Државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Иван Бошњак објашњава за Танјуг да се тако важећа норма усклађује са постојећим државним уређењем и Уставом, а у смислу утврђене организације власти, те се ово право везује, односно остварује у Народној скупштини.

У досадашној парламентарној пракси једно време поједини закони су се преводили на мађарски језик, а посланица СВМ Елвира Ковач каже за Танјуг да су се у ранијим скупштинским сазивима на мађарски преводили закони који су значајни за припаднике мађарске националне мањине.

Навела је да су међу тим законима били они који се односе на националне савете, као и на област културе и образовања.

Ковачева каже да ће се посланици СВМ и даље у парламенту обраћати на српском језику.

У међувремену, посланици Лиге социјалдемократа Војводине поднели су амандман на предложене измене закона којим се предвиђа да се право да се народни посланици обраћају на свом матерњем језику прошири и на оне посланике који припадају мање бројним националним мањинама.

ЛСВ сматра да би предвиђеним решење које би омогућило да се само припадници националне мањине којих има најмање два одсто у укупној популацији – Словаци, Хрвати, Русини, Роми, Бугари, Румуни, Власи или Македонци били онемогућени да се парламенту обрате на свом матерњем језику.

Предлог посланика ЛСВ-а, како се наводи, односи се и на припаднике тих осталих мањина, тачније на припаднике свих који припадају националној мањини која има формиран Национални савет.

Та странка, наиме, уверена је да би на тај начин у потпуности оствариле афирмацију и бројне мање националне мањине, а не само оне које имају одређени удео у укупном становништву Србије.

Новина предвиђена изменама закона је и давање могућности да се имена органа који остварују јавна овлашћења, али и називи јединица локалне самоуправе, насељених места, тргова и улица и други топоними исписују и на језику националне мањине, према њеној традицији и правопису, и то чак и у случају да језик те националне мањине није у службеној употреби на територији одређене општине.

То ће се, како је објаснио Иван Бошњак, односити на насељена места у јединицама локалне самоуправе у којима проценат припадника одређене националне мањине у укупном броју становника на територији насељеног места достиже 15 одсто према резултатима последњег пописа становништва.

Предвиђено је да Скупштина јединице локалне самоуправе утврди статутом која су то насељена места имајући у виду традиционалну насељеност припадника националне мањине и претходно прибављено мишљење националног савета те националне мањине. 

На пример, на територији града Зрењанина живи 1,75 одсто Румуна и њихов језик није у званичној употреби, али у Јанковом Мосту где су апсолутна већина, као и у Ечкој где чине 30 одсто становништва према попису из 2011, они ће моћи да остваре ново право.

Бошњак је нагласио да се предложене одредбе односе само на исписивање топонима у насељеним местима, што не обухвата остале аспекте службене употребе језика и писма.

Како је навео, припадници националне мањине, која са више од два одсто учествује у укупној популацији, имају право да се обрате државном органу на језику те националне мањине, као и да добију одговор на том језику. 

Ако их има мање од два одсто, каже Бошњак, то право могу да остваре ако се обрате преко јединице локалне самоуправе у којој је тај језик у службеној употреби, при чему је та јединица локалне самоуправе дужна да обезбеди превођење и дописа и одговора, те да сноси трошкове превода.

Бошњак каже и да на територији јединице локалне самоуправе где традиционално живе припадници националних мањина, њихов језик и писмо може бити у равноправној службеној употреби.