Коха: "Трепча" под јавно-приватним партнерством

Према студији изводљивости, коју Коха тврди да поседује, предвиђено је да предузеће послује на основу јавно-приватног партнерства, према коме ће компанијама бити дата средства за рад, док ће акционари (влада и радници) допринети само средствима као што су лиценце и уговори, преноси Унмик у свом изводу из штампе.

У студији изводљивости се, такође, наводи да су многе јединице рударског комплекса непрофитабилне, те се предлаже да се неке од њих припреме за ликвидацију.

Половином октобра 2016. године, косовска скупштина је усвојила Закон о "Трепчи", према којем 80 одсто капитала овог комбината припада самопроглашеној држави Косово, а 20 одсто запосленима у том комбинату, због чега је реаговала Влада Србије и поништила одлуке Приштине.

Међународна управа је 2008. саопштила да је за њу једина структура власништва "Трепче" она према којој је 25 одсто комбината у друштвеном власништву, 66 одсто у рукама Фонда за развој Србије, два одсто има ЕПС и по нешто више од два одсто Југобанка, Беобанка и Прогрес.

Фонд за развој Србије већински је власник "Трепче", али у Косовској агенцији за приватизацију тврдили су да је то предузеће у реструктурирању. Иначе, приватизација делова "Трепче" је често најављивана.

Рудник "Трепча" је североисточно од Косовске Митровице, у јужном делу Копаоника. Експлоатација рудника у Трепчи почела је у доба краља Милутина, у 14. веку.

Најездом Турака рудник се гаси све до завршетка Првог светског рата, када су од 1924. до 1926. енглески истраживачи открили да се у Старом Тргу налази највеће налазиште руде олова, цинка и сребра у Европи.

На основу тих истраживања, у оквиру акционарског друштва из Лондона "Селекшн траст ЛТД", којем је Раде Пашић, син вишеструког министра и председника тадашње владе Николе, продао искључиво право на истраживање, формира се 9. децембра 1927. предузеће "Трепча мајнс Лимитед". Свечаном отварању присуствовали су краљ Александар и кнез Павле 10. октобра 1930. Исте године почиње и производња у руднику.

Од Краљевине Југославије енглески истраживачи добили су концесије и изградили рудник, флотацију и рударска насеља, у које су довели најбоље рударе из рудника Северне и Јужне Америке. "Трепча" је убрзо постала популарна у читавој Краљевини Југославији, па је хиљаде младића похрлило из Лике, Црне Горе, Херцеговине, Далмације, Босне и свих крајева на Косову како би добили посао.

Колико је "Трепча" била важна за Трећи рајх током Другог светског рата, казују и претпоставке по којима је из тог рудника вађено чак 40 одсто олова за потребе Хитлерове ратне индустрије.

Једно од највећих налазишта олова и цинка у Европи имало је 1999. приход од 200 милиона долара, док данас има дуг од око 150 милиона евра.

"Трепча" је једина компанија под администрацијом Унмика на Косову јер је Косовска поверилачка агенција преузела управу, која је по проглашењу независности практично поверена Косовској агенцији за приватизацију.

До 2006, целом "Трепчом" је руководио један Унмиков директор. Потом је руковођење поверено локалном менаџменту - Србину на северу, а Албанцу на југу. "Трепча - север" и "Трепча - југ" функционишу као две одвојене фирме, с два жиро-рачуна и два менаџмента.

У власништву "Трепче" је више од 30 рудника, од којих су свега четири на територији с већинским српским становништвом. Компанија "Трепча - север" има финансијски самоодрживу производњу уз пуну ликвидност и правовремено сервисирање финансијских обавеза, а рударска производња је у последњих 10 година удвостручена.

Према ранијим проценама Светске банке, вредност минералних резерви на Косову је 13,5 милијарди евра, а удео рудника олова "Трепче" у њима је три милијарде евра.

Преостали капацитет руде је наводно око 29 милиона тона, од чега 999.000 тона чини олово, 670.000 тона цинк, а 2.200 тона злато.