Куочи: Кфор забринут због инцидената на Косову

Кфор је данас организовао посету новинара бази Бондстил. Циљ је био да се покаже како је Кфор организован.

Командант Салваторе Куочи је обраћајући се новинарима рекао да је дужност Кфора да обезбеди сигурност грађана на Косову без обзира на њихову националну припадност.

Истакао је да је забринут због последњих инцидената на Косову, али да Кфор ради на томе као би се они спречили.

"Наш посао је да уђемо у срж догађаја и да сазнамо две ствари. Зашто се то догађа и како да то спречимо", рекао је Куочи.

Додао је да са "шире тачке гледишта" ситуација на Косову је много боља него 1999. године. 

"У прилог томе говори и податак да је 1999. године на Косову било ангажовано 55.000 војника, а данас их има само 4.000", навео је Куочи.

Амерички официр Ник Дучић рекао је да је о безбедносној ситуацији разговарао са градначелником Грачанице Срђаном Поповићем, те да је том приликом договорено да се у наредном периоду повећа број партола војника Кфора, јер су у Грачаници у току различите манифестације које окупљају велики број људи.

На питање да прокоментарише чињеницу да је због етничког порекла изузетно занимљиви медијима у централној Србији који брижљиво бележе и преносе сваку његову изјаву, третирајући га врло често као поп звезду, Дучић је рекао да је то вероватно због тога јер је он приви официр српског порекла на Косову.

"Италија испитује последице НАТО бомбардовања"

Салваторе Куочи каже да Италија активно истражује везу између бомбардовања осиромашеним уранијумом и канцерогених болести код италијанских војника који су боравили на Косову и Метохији током сукоба, а с друге стране, подсећа, да је званичан став НАТО-а да такве повезаности нема.

"То је нешто на шта Италија обраћа пажњу. Оформили смо комисије које треба да сазнају узрок – шта се тачно десило. Активно раде на томе", рекао је Куочи у бази Бондстил одговарајући на питање новинара да прокоментарише тврдње италијанских војника да су добили канцер због бомбaрдовања Југославије осиромашеним уранијом, као и формирање Комисије за истрагу последица НАТО бомбардовања у Србији.

Подсетио је да је НАТО тим 2001. године урадио истрагу у којој су, према њиховим тврдњама, доказали да не би требало да буде повезаности између бомбардовања и наведених болести.

Како је рекао, они поштују истрагу НАТО-а, али видеће шта могу и сами да сазнају у вези са тим.

Недавно је у Скупштини Србије формирана Комисија за истрагу последица НАТО бомбардовања 1999. године чији је председник посланик СНС-а Дарко Лакетић. 

Рок за први прелиминарни извештај комисије је крај 2020. године, а комисија ће имати обавезу да на сваких шест месеци обавести парламент о радњама које је предузела и резултатима.