Парламент о сету финансијских закона

16.25 - Полемика Јоргованке Табаковић и шефа посланичке групе Двери Бошка Обрадовића о заштити грађана и профиту које банке остварују у Србији.

14.25 - Министар за рад Зоран Ђорђевић поручио је у парламенту да би у наредне две до три године предузећа у Србији могла потпуно електронски да се региструју.

12.40 – Предлог закона уређује пословање са платним картицама у нашој земљи први пут на целовит и свеобухватан начин, рекла је Табаковићева.

10.55 - Почела скупштинска седница, гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић образлаже предлоге закона из области финансија.

Министар за рад запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић поручио је у парламенту да би у наредне две до три године предузећа у Србији могла потпуно електронски да се региструју.

"Да би се од куће кликом регистровале фирме, промене седишта, директора, као и других података, неопходно је да заживе и нови софтвери који ће то омогућити", рекао је Ђорђевић у парламенту образлажући измене Закона о привредним друштвима.

Навео је да су процене да ће електронска пријава регистрације оснивања бити јефтинија за 20 до 30 одсто у односу на такозвану папирну пријаву, наводећи да се тиме елиминишу и трошкови овере потписа, који су сада око 430 динара по потписнику.

Говорећи о новинама које доносе измене Закона о привредним друштвима, Ђорђевић је указао престанак важења појединих одредаба прописа које се односе на обавезу употреба печата у пословању привредних субјеката.

"На овај начин отклања се још један непотребан административни терет за привредне субјекте, јер је израда и употреба печата наметала сувишну администрацију", рекао је министар.

Ђорђевић је рекао да је уведен и рок за исплату дивиденде акционерима, а то је шест месеци од дана доношења одлуке о исплати дивиденде, чиме се, каже, елиминише могућност да се дивиденда исплати акционарима после више година, или чак да се дивиденда уопште не исплати.

"Чак 80 одсто плаћања картицама грађана обрађује се у иностранству"

Од 97 процената новчаних трансакција грађана путем платних картица у земљи, чак 80 процената се обрађује у иностранству у страним платним системима у које држава нема увид нити надзор над њима, рекла је гувернерка НБС Јоргованка Табаковић.

Образлажући у Скупштини Србије предложене измене и допуне сета финансијских закона, као и Предлог закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица, Табаковићева је навела да су у току 2017. године картице биле најпопуларнији начин плаћања у Србији и да је њиховом употребом реализовано 57 одсто укупног броја новчаних трансакција.

"Целокупна обрада трансакција се обавља у иностранству у платним системима у које држава нема надзор и увид. Предложили смо да се бесплатно издају картице за које се обрада обавља у платном систему у Србији", рекла је гувернерка.

Истакла је да се ради о предлогу закона који уређује пословање с платним картицама у нашој земљи први пут на целовит и свеобухватан начин.

Циљ је, каже, да се подстакне раст безготовинског плаћања у Србији, као и да се заштите корисници платних картица и повећа конкурентност на тржишту.

Високи трошкови при коришћењу платних картица су један од разлога зашто значајан број малих трговаца нема ПОС терминале и не прихватају картице, додале је Табаковићева.

Табаковићева је одбацила примедбе посланика опозиције да поједини предлози, измене и допуне закона нису повезани и да не треба да се гласа у о њима "у пакету".

Подсетила је да се о законима расправљало у ПКС, у Удружењу банака Србије, као и да су у расправи о предлозима учествовали представници релевантних институција те да су урађене свеобухватне и детаљне анализе ефеката који се тичу грађана и привредних субјеката везано за законе.

"Клијенти без обавезе да плате услуге на које нису пристали"

Табаковићева је поручила у парламенту да банкарски клијенти неће морати да плате услуге које приликом узимања кредита нису наручили, попут неких врста осигурања, нити ће банке смети да им шаљу рекламе о својим производима путем СМС-а или мејла ако нису добиле изричит пристанак корисника.

Образлажући у Скупштини Предлог закона о заштити корисника финансијских услуга код уговарања на даљину, односно путем интернета, Табаковићева је навела да је број грађана Србије који су у 2017. обављали интернет плаћања достигао готово два милиона, а број оних који су обављали мобилна плаћања први пут премашио један милион.

То, како је истакла, јасно указује на тренд дигитализације друштва у којем банке предњаче, нудећи клијентима коришћење бројних услуга путем интернета и мобилног банкарства, што намеће потребу унапређења заштите корисника финансијских услуга.

Циљ законског предлога је да се "умање ризици да ће корисник, зато што представник финансијске институције није физички присутан у моменту пружања информација или закључивања уговора, изабрати производ и обавезати се према финансијској институцији уговором који не одговара његовим потребама, а због којег ће се кајати дуги низ година", објаснила је Табаковић.

Према њеним речима, овим законом се детаљно уређује и обавеза банке да пружи јасне и релевантне информације у предуговорној фази и при оглашавању, при чему ће терет доказивања да су такве информације достављене бити на финансијској институцији.

Регулише се и право корисника да одустане од уговора у року од 14 дана, право да раскине уговор без трошкова када финансијска институција прекрши одредбе овог закона, као и ништавост одредаба у уговорима о томе да се корисник одриче права која му даје закон.

"Овим Законом се корисници штите и од пружања и наплаћивања услуга које нису затражили, будући да је изричито прописано да су ослобођени од било какве обавезе у случају услуга које нису наручене, као што је, на пример, случај са одређеним врстама осигурања код којих корисник уопште и није свестан да има било какве обавезе, нити је те услуге тражио", нагласила је гувернер НБС.

Такође, како је додала, да би се спречило агресивно рекламирање аутоматским слањем електронске поште или на други сличан начин, предвиђено је да је такав вид комуникације могућ само ако је корисник претходно изричито пристао на такву комуникацију.

"Међубанкарске накнаде за картице биће ограничене на 0,2 одсто"

"Међубанкарске накнаде за трансакције које се обављају платним картицама биће ограничене на 0,2 одсто од вредности трансакције за дебитне и на 0,3 процента за кредитне картице", рекла је гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.

"У прелазном периоду од шест месеци, како би се банке прилагодиле овим условима, примењиваће се ограничење од 0,5 одсто за дебитне и 0,6 одсто за кредитне картице", навела је Табаковић, образлажући у Скупштини Предлог закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица. 

Гувернер је објаснила да када у продавници плаћамо рачун картицом, банка која је поставила ПОС терминал за пријем картица код тог трговца (банка прималац) плаћа тзв. међубанкарску накнаду банци која је издала картицу потрошачу (банка издавалац).

У пракси, банка прималац преваљује ту накнаду на трговце, преко трговачке накнаде, који тај трошак уграђују у цену робе и услуга, тако да у коначном исходу, цех плаћају потрошачи. 

"Међубанкарске накнаде, које прописују интернационални картични системи за Србију су међу највишим у Европи и тренутно износе најмање 0,9 до 1,0 одсто вредности трансакције, док за поједине картичне производе иду и до 2,0 процента", рекла је Табаковић.

Другим речима, истакла је, грађани Србије индиректно плаћају вишеструко више међубанкарске накнаде од оних на тржиштима ЕУ, где су ове накнаде ограничене управо на 0,2 одсто за дебитне, односно 0,3 одсто за кредитне картице.

"То ограничење је у ЕУ у 2016. години довело до раста броја ПОС терминала за 11,7 процената, и повећања броја трансакција картицама за 12,2 одсто. Слично очекујемо и код нас", навела је гувернер.

НБС, поред тога, овим Предлогом закона предвиђа и обавезу банке да трговцу код ког поставља ПОС терминал, нуди и обрачунава трговачке накнаде појединачно за различите врсте и брендове платних картица, а не збирно као до сада, што је омогућавало да картице с нижим трошковима субвенционишу употребу скупљих картица. 

"Циљ ове норме је да трговац буде упознат с тим које картице му генеришу више трошкове, а закон ће омогућити трговцима да праве избор и да прихватају само оне картичне производе који носе ниже трошкове, а не све картице, како је данас случај", навела је Табаковић.

Законом ће бити забрањен и недозвољени утицај банке на трговца.

"Банке и картични системи плаћања неће моћи трговцу да забране да усмери потрошача на јефтиније картице", рекла је гувернер НБС.

Табаковићева Обрадовићу: Да вам се представим...

Јоргованка Табаковић полемисала је са шефом посланичке групе Двери Бошком Обрадовићем између осталог о заштити грађана и профиту које банке остварују у Србији.

Обрадовић је рекао да је Табаковић после шест година "коначно схватила" да постоје корисници којима банка без потребних објашњења нуди одређене производе, обавезује их уговорима који не одговарају њиховим потребама...
"Ви сад мени реците како просечан човек да заштити свој интерес пред банкарском мафијом која га пљачка", упитао је Обрадовић који је рекао да има позитивних ствари у предложеним законима.

Међутим, указао је да је банкарски систем "канцероген", а да се за такав проблем као решење нуди "фластер".

"Па не може фластером госпођо Табаковић да се решава проблем канцера", рекао је он и упитао да ли је тачно да су провизије на електронско плаћање у Србији шест пута веће него у ЕУ, да ли је тачно да постоји око 500 различитих провизија на банкарске транскације за приватна и правна лица, као и да ли је тачно да су банке у прошлој гподини у Србији оствариле 500 милиона евра профита.

Обрадовић је током расправе поменуо и кредите индексиране у швајцарским францима.

"Да се ја вама представим, господине Обрадовићу, ја сам гувернер НБС, изабрана у овом парламенту од стране већине. Поносни гувернер НБС који није лобиста. Какав је то лобиста који је 5,3 милијарде вратио корисницима на основу одлуке НБС у 2015. години", рекла је Табаковић.

Подсетила је централна банка утврдила једнострано повећање каматних стопа, а затим то забранила и наложила да се средства врате.

"Који је то гувернер пре мене урадио, а да не говорим о заштити корисника где грађани сада имају право да им банке обрачунавају рате у истом курсу, врсти курса по којој им је одоборена рата кредита", рекла је гувернер.

Говорећи о профитима банака, Табаковић је казала да је 2017. године у односу на 2016. годину био већи профит, а да је преко 100 милиона евра резултат консолидације тржишног спајања банака.

Шта доносе нови закони о платним услугама и НБС

Грађани ће убудуће, у случају да им неко украде или злоупотреби платну картицу, одговарати само за износ од 3.000 динара, а сву одговорност изнад тог износа сносиће банке које ће морати да им надокнаде губитак, предвиђено је изменама и допунама Закона о платним услугама.

Новим решењима одговорност грађана за неодобрену платну трансакцију са 15.000 динара смањује се на 3.000 динара, како они са ниским примањима не би, у случају злоупотребе, сносили превелики трошак и како би банке понудиле бољу заштиту за коришћење платних инструмената.

Грађанима ће бити омогућено лакше поређење накнада које нуде и наплаћују различити пружаоци платних услуга, а на сајту НБС биће доступни сви подаци у вези са ценом платних услуга на нашем тржишту.

Банке ће убудуће имати обавезу да корисницима најмање једном годишње, без накнаде, доставе извештај о свим наплаћеним накнадама за услуге повезане са платним рачуном.

Биће олакшана промена банака код којих грађани и привреда имају отворене платне рачуне, тако да је довољно да се корисник обрати новом пружаоцу платних услуга и овласти га да изврши пренос свих или појединих платних услуга од претходног или да, ако тако жели корисник, угаси претходни рачун.

Тиме се, како се наводи, даје подстицај већој конкуренцији између пружалаца платних услуга у Србији.

Предлогом Закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица предвиђено је смањење трошкова прихватања платних картица што ће омогућити повећање броја продајних места на којима је могуће да грађани платном картицом плате робу и услуге.

Ограничавањем међубанкарских накнада трговцима се отвара могућност да постављањем ПОС терминала под повољнијим условима привуку нове потрошаче и боље се позиционирају на тржишту.

НБС је предложила да парламент усвоји и Предлог закона о финансијском обезбеђењу којим се стварају претпоставке за даље унапређење финансијског система и његове инфраструктуре, посебно у вези с правном сигурношћу и несметаним измирењем обавеза учесника на финансијском тржишту.

Народна банка Србије ће од 1. јануара следеће године преузети део надлежности Пореске управе које се односе на издавање и одузимање овлашћења за обављање мењачких послова и контролу мењачког и девизног пословања, прецизирано је изменама и допунама Закона о НБС које ће бити на дневном реду седнице парламента која почиње у петак, 1. јуна.

НБС је навела да ће од 1. јануара преузети око 60 запослених који обављају те послове у Пореској управи.

Изменама и допунама Закона о НБС предвиђено је и укидање Управе за надзор над финансијским институцијама као посебне организационе јединице у НБС, а запослени би наставили да обављају послове које тренутно обављају.

Посланици, између осталог, расправљају о предлозима закона о заштити корисника финансијских услуга код уговарања на даљину и о финансијском обезбеђењу.

На почектку заседања, посланик СДС-а Марко Ђуришић негодовао је због заједничког претреса о предложеним тачкама, које, како каже, нису међусобно повезане.

"Тражим од вас да такав предлог не стављате на гласање, јер није у складу са Пословником. Дезавуишете рад Скупштине обједињавајући тачке које не могу по Пословнику да буду обједињене", рекао је Ђуришић.

Навео је да је Савет Европе критиковао парламент, јер се закони доносе по хитном поступку.

Влада Србије послала је у понедељак предлоге да о њима расправљамо данас, а "вирусом владе" је заражена и Народна банка Србије која је предлоге послала 22. маја 2018. године, рекао је Ђуришић.

Одбацујући критике да се у парламенту не ради транспарентно, председница Скупштине Маја Гојковић позвала се на извештај Интерпарламентарне уније у коме се наводи да је српски парламент изабран за најбољи пример праксе управо када је реч о транспарентности.

"Уважавам мишљење Савета Европе. Учинићемо све да следећи извештај буде још бољи него што је овај, али треба имати у виду и извештај Интерпарламентарне уније. Имамо два опречна мишљења, а трудићемо се да оба буду једнако добра по наш парламент", рекла је Гојковићева.

На дневном реду су још и Предлог закона о изменама и допунама Закона о платним услугама и Предлог закона о изменама и допунама Закона о Народној банци Србије, које је такође поднела НБС.

Народна скупштина разматраће и Предлог закона о изменама и допунама Закона о стечају, Предлог закона о потврђивању Споразума о зајму (Други програмски зајам за развојне политике у области јавних расхода и јавних предузећа) између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој.

Поред тога, разматраће се и Предлог закона о потврђивању Споразума о зајму (Пројекат пружања подршке финансијским институцијама у државном власништву) између Србије и Међународне банке за обнову и развој и Предлог закона о потврђивању Споразума о зајму (Додатно финансирање за Други Пројекат развоја здравства Србије) између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој, које је поднела Влада Србије.

Народни посланици разматраће и Предлог одлуке о избору четири члана Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, који је поднео Одбор за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава.