Дачић: Кључни циљ Србије – чланство у ЕУ

"Србија се показала као равноправан и поуздан партнер ЕУ у претходним годинама, и задовољни смо што је то препознато, имајући у виду значајну политичку посвећеност која је у то уложена", рекао је Ивица Дачић у обраћању на састанку Министарског савета Јадранско-јонске иницијативе и Министарском састанку Стратегије ЕУ за Јадранско-јонски регион, који се одржава у Катанији.

Наводи да је Србија до сада отворила дванаест преговарачких поглавља.

"Циљ нам је да отворимо што више поглавља за која смо спремни у што краћем времену, како би целокупан државни апарат могао да буде усредсређен ка кључном и јединственом циљу – пуноправном чланству у ЕУ", рекао је Дачић, саопштило је Министарство спољних послова.

Истакао је да је свима на западном Балкану, од непроцењиве важности да се процес европских интеграција, који је првенствено процес дугих и тешких реформи настави несметано, уз очекивање да ће недвосмислена подршка и разумевање долазити од свих чланица ЕУ.

Наводи да је упркос изазовима са којима се ЕУ на политичком и економском плану суочава, јасна перспектива чланства у ЕУ била и остала главни покретачки фактор низа реформских активности и позитивног развоја у региону.

Указао је да политика проширења ЕУ представља један од најважнијих инструмената Уније не само у стабилизацији региона и помоћи постизању економског просперитета, већ и постизање стабилности и безбедности Уније као целине, што је, како је рекао, недвосмислено потврђено и на недавно окончаном Самиту у Софији, чињеницом да је пуноправно чланство у ЕУ једина стратешка опција за партнере на Западном Балкану.

"Управо у циљу убрзавања Европске интеграције препознајемо и вишеструки значај Јадранско-јонске Стратегије – унапређивањем њене примене у пракси имамо прилику да блиско сарађујемо са администрацијама осталих учесница држава чланица ЕУ, као и држава кандидата и аспираната", навео је министар.

Истакао је да Србија у исто време блиско сарађује са Европском комисијом, а да Стратегија за Србију има још једну димензију додатне вредности. 

Навео је да Србија очекује да праве вредности наше регионалне сарадње, кроз макрорегионалне стратегије ЕУ за Дунавски и Јадранско-јонски регион, буду видљиве и доступне свим грађанима у региону.

"У том смислу, спремни смо да се од сада знатно више усредсредимо на конкретне пројекте који би се остваривали кроз примену Акционог плана Стратегије ЕУ за Јадранско-јонски регион", поручио је Дачић.

Приоритети у секторима саобраћаја и енергетике морају бити прилагођени иницијативама које су покренуте и у склопу других форума ("Берлински процес", Вишеградска група, Енергетска заједница и др), како би их допунили, а не створили перцепцију непотребног понављања или преклапања, рекао је министар.

Указао је на веома значајне кораке који су постигнути од последњег састанка Министарског савета Јадранско-јонске иницијативе, кораке који су потврдили ефикасност модела тесне сарадње држава и Европском комисије у правцу успешне примене Стратегије ЕУ за Јадранско-јонски регион.

Позитивни резултати Србије 

Обавестио је о позитивним резултатима које је Србија остварила у претходној години уз пројекцију раста од преко четири одсто, бележи се и трећи узастопни буџетски суфицит, док је јавни дуг смањен на испод 58 одсто.

Стопа незапослености је смањена са готово 26 посто на данашњих 13 одсто, а незапосленост међу младима са 51 на 33 одсто. Индустријска производња у јануару 2018. године већа је за 10,6 одсто у односу на јануар 2017. године, а укупна спољнотрговинска робна размена Србије је порасла за 39,1 одсто у односу на исти период претходне године.

"Са 450 милиона евра страних директних инвестиција, само у прва два месеца 2018. године, Србија се све сигурније позиционира високо на различитим светским листама по сигурности улагања, конкурентности и једноставности пословања", истакао је Дачић.

У пружању доприноса јачању регионалне сарадње, Србија посебну пажњу придаје активностима у оквиру тзв. "Берлинског процеса", подржава примену регионалних пројеката заједнички усаглашених на прошлогодишњем Самиту о западном Балкану у Трсту, посебно када је реч о инфраструктурним пројектима, улагањима у младе, као и усаглашавање евентуално нових заједничких пројеката у другим областима, који би довели до бољитка живота у региону и пре формалног чланства у ЕУ.

Наводи и да се Србија залаже за усаглашавање развојних политика и планова инфраструктурног и енергетског повезивања овог дела Европе са Европском унијом, на начин који би омогућио синхронизован и усаглашен приступ, као и усвајање добре праксе до које се дошло у оквиру многобројних регионалних иницијатива, као и регионалних структура и организација.

"Верујемо да макро-регионални приступ ЕУ може донети непосредну експертску и функционалну финансијску подршку, посебно значајну за државе које се налазе у процесу приступања Европској унији", рекао је Дачић.

Захвалио је Италији на одличној организацији Трећег годишњег форума о Стратегији ЕУ за Јадранско-јонски регион, а Црној Гори пожелео успешно председавање Јадранско-јонском иницијативом у наредних годину дана.