"Позитивно је што ЕУ жели да чује мишљење Србије"

Миграције, економија и безбедност, три су области у којима су унији неопходне реформе. Документ нуди решења како да се смањи јаз међу земљама који оптерећује даљу перспективу уније.

"Нови пакт за Европу", није званичан документ, али неки предлози у вези са – владавином права, безбедношћу, повезивањем, могли би да постану део политике према западном Балкану. 

Шефица Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Србије ЕУ Тања Мишчевић наводи да тај документ показује да Европа жели да чује шта Србија, као земља кандидат за члана, мисли о будућности ЕУ, што показује да је Србија најзад у ситуацији да подели своје мишљење са чланицама.

"Желе да чују шта ми мислимо о будућности ЕУ што је само по себи јака порука на коју заиста можемо бити поносни, много је боље бити око стола, него на столу и најзад смо у ситуацији да поделимо мишљење", наводи Мишчевићева.

Додаје да су кључне иницијативе у том документу – владавина права, питања безбедности, социо-економски елементи, укључујући међусобно повезивање.

"То је важно, јер ако такав став имате као предлог ЕК и предлог мислећих људи у европској димензији, онда и одлучиоци, они који доносе одлуке итекако ће пратити ове принципе и то ће постати и елеменат кључних политика када је реч о региону Западног Балкана, односно политике проширења", рекла је шефица преговарачког тима Србије са ЕУ.

"Србија да сачека да Европа реши своје кризе"

Милена Лазаревић из Центра за европске политике наводи да Србија мора да сачека да Европа реши своје кризе. 

"Ми морамо да сачекамо да Европа реши просто своје кризе, и полтичке кризе о којима се сада говори да бисмо могли да говоримо о коначном исходу нашег процеса, али аспсолутно није упитно да ћемо ми имати политичку подршку", објашњава Лазаревићева.

Да ће фокус на западни Балкан потрајати, говори најава следећег Самита Европске уније, већ за две године у Хрватској. Овај у Софији чекао се 15 година.

Председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт, наводи да је неоспорно боље то што је он организован са темом Западног Балкана, те да је последњих 15 година понављано да је озбиљан проблем да после Солуна сличног самита није било.

"Неоспорно је да је много боље да је Самит организован са темом Западног Балкана него да није. Сасвим сам сигурна да ће бити директних препорука што се тиче решавања билатералних питања. Добро је и то што се он коначно одвија у једној од новијих земаља ЕУ, земаља са својим озбиљним проблемима и изазовима и опет бугарско председавање је одлучило да Самит посвети односима Европе и земаља Западног Балкана", рекла је Лихтова.

Наводећи да је председник Србије Александар Вучић у протеклих неколико дана дао интервјуе за познате медије у иностранству, Лихтова је рекла да је то добро и за питање КиМ, јер се на тај начин чуо и став Србије по том питању, које ће и самит интересовати.

"Самит ће веома интересовати однос Србије и Косова, развој дијалога који је неопходан, шта ће бити судбина Бриселског споразума и коначно оно што је најбитније како ћемо доћи до такве нормализације односа између Србије и Косова и решити све билатералне спорове који ће коначно овај регион препоручити као регион који је способан да решава сопствене проблеме, уз помоћ осталих и који је спреман да извози, не само несигурност, већ сигурност и стабилност", навела је председница Београдског фонда за политичку изузетност.

Додала је да сматра да ће на Самиту бити конкретних препорука што се тиче решавања билатералних, још увек нерешених питања. 

"ЕУ забринута због пораста утицаја Русије и Турске у региону"  

Споољнополитички коментатор Бошко Јакшић навео је да је ЕУ до сада више пута показала да је забринута због пораста утицаја Русије и Турске у региону и додао да колико ће Брисел бити ефикасан у спречавању тог утицаја зависи од Уније, шта може да понуди, у шта су укључене и вредности које може да понуди, а не само финансијска средства.

Говорећи о самиту у Солуну који је био пре 15 година, Јакшић је рекао да се плаши да самит у Софији назове историјским.

"Наш акценат је обично на томе када ћемо бити примљени и хоће ли бити одређен датум прикључења. Чини ми се да пре тога и ЕУ и земљама Западног Балкана предстоји озбиљнији посао. ЕУ предстоји посао да сама себе реформише и да се одреди које су то вредности које она нуди овом региону, да ли је либерална или не, а земље Западног Балкана имају посао да се реформишу на начин да би створиле савремене, либералне, демократске и слободне државе", рекао је Јакшић.

Амбасадор Бугарске у Србији Ратко Влајков истакао је да је данас посебан дан за ЕУ, Србију и Бугарску због самита у Софији, те да је веома добар знак то што су прве информације из Софије позитивне.

Наводи да је овај самит историјски и да је Бугарска радила напорно на његовој организацији и додао да један од најбољих резултата председавања Бугарске ЕУ је то што је Унији враћен фокус на земље Западног Балкана.

Проширење у Софији није тема, а биће кад се заврше предстојећи избори за европске институције, чуло се у дискусији.