Западни Балкан део решења, а не проблема ЕУ

Балкан и Европска унија се налазе на раскрсници, па би требало одабрати праве путеве који ће и ЕУ и Западни Балан повести путем бољег и јаснијег функонисања, поручила је председница Центра за спољне политике Александра Јоксимовић. Србија и Западни Балкан су европски регион, ми смо саставни део решења, а не проблема са којима се суочава ЕУ, указала је Тања Мишчевић.

Александра Јоксимовић је у обраћању на Међународној конференцији "Западни Балкан на новој геополитичкој раскрсници: између унутрашњих проблема и европских интеграција", која је почела у Београду, рекла да од свог оснивања до данас ЕУ пролази кроз реформе, које су унапређивале односе између земаља чланица, а да је истовремено текао и процес проширења.

"Оно што је константно пратило ЕУ је велики проценат подршке становништва и поверења да је ЕУ најбоље и најперспективније место за живот", казала је Јоксимовићева и додала да је ЕУ данас пред новом неопходном реформом и неопходношћу консолидације.

Десило се, подстила је, да једна чланица напусти ЕУ и симболички ово је била јака порука.

Друге кризе, економска, мигрантска и нарасла сумња у популацији представљају отежавајућу околност за даљи развој јединства међу чланицама ЕУ, рекла је Александра Јоксимовић и додала да у таквој атмосфери подршка за проширење не расте.

Истовремено околности у међународним односима доприносе тим трендовима, казала је Јоксимовићева и навела да су у тим околностима уведене санкције Русији створиле јаз између Истока и Запада.

"Европи је потребна промена наратива и за унутрашњу реформу, али и за проширење без којег ће, у случају Западног Балкана, остати недовршена творевина", казала је Јоксимовићева.

Подсетила је да је француски председник Емануел Макрон дао смернице којим би ЕУ требало да се позабави, а то су, како је рекла, шест стубова: безбедност, одбрана, спољна политика, заштита животне средине, нове технологије и заједничка монета.

Александра Јоксимовић је казала да је за Западни Балкан Стратегија 2025. могућност да у разумном року, пре свега Србија и Црна Гора, постану чланице ЕУ.

"Регион је несумњиво оптерећен отвореним питањима, који не доживљавају своје разрешење, а то су питање имена Македоније и однос Београда и Приштине. У том случају, ако би текло како треба, остало би још нерешено питање функционисања БиХ", казала је Јоксимовићева и додала да је прва на реду Македонија која би, ако реши проблем са именом, одблокирала интегративне процесе са ЕУ и НАТО.

"Европа се никада није суочила са оволиким бројем изазова"  

Шефица Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Србије Европској Унији Тања Мишчевић рекла је да историја европских интеграција, историја константних криза, које су почеле још од Париског споразума, а јављају се и данас, али које су се увек завршавале рађањем новог успеха.

Она је истакла да процес проширења иде "руку под руку" са процесом продубљења, те да је немогуће да нове чланице које улазе у ЕУ не дају унији свој печат.

Мишчевићева је навела да се Европа никада није суочила са оволиким бројем изазова, али да Западни Балкан у том контексту треба посматрати као део решења, а не као део проблема.

Додаје, да су проблеми унутар саме ЕУ везани за велики број чланица, спор процес одлучивања, непотпуна имплементација споразума из Лисабона, питање броја чланова Европске комисије...

"Улогу Западног Балкана ја не видим као још један проблем, ми нисмо ни безбедносни изазов, то се најбоље показало током мигрантске кризе када смо допринели њеном решавању у складу са ширењем европских вредности", рекла је Мишчевићева и додала да је и када је у питању економија, 80 одсто трговине Србије усмерено на земље ЕУ и земље ЦЕФТА, а да је истовремено и ЕУ заинтересована за тржиште Србије и региона.

"Регион напредовао у последњих неколико година" 

Шефица Регионалног представништва Европске инвестиционе банке за Западни Балкан Дубравка Негре казала је да је та банка посвећена региону последњих 40 година, што говори о посвећености Европе региону много пре него што је регион почео процес евроинтеграција.

Навела је да је Европска инвестициона банка у последњих десет година инвестирала пројекте у вредности од осам милијарди евра, јер су на тај начин желели да помогну економску ситуацију у земљама региона у циљу побољшања живота грађана и функционисање друштва.

"Регион је напредовао у последњих неколико година, ове године се очекује раст БДП у региону од 3,9 одсто, јачање економије која је уочена у последњем периоду указује и то да је незапосленост за две године опала за четири одсто и достигла ниво 16,7 одсто у региону, што је и даље велика цифра и има много младих људи који су незапослени", казала је Негре.

Додала је да су пред регионом без обзира на то бројни изазови, односно да инвестиције нису достигле ниво пре кризе и нису довољне да би приходи у земљама региона били већи., те самим тим постоји простора за улагања, нарочито она која би повезала земље региона са ЕУ.

Казала је да Европска инвестициона банка сматра да су образовање, дигитализација и здравство кључни за развој региона, те да из тог разлога улажу у те секторе.

Регионални директор Ханс Сеидел Фондације за југоисточну Европу Клаус Физингер рекао је да су, када је у питању Западни Балкан, Србија и Црна Гора виђене као земље лидери у интеграцијама, као и да је позитивно што се 2025. година помиње као могућа година за приступање.

Како каже, чланице ЕУ морају и саме да размисле да ли су спремне за проширење, а посебно је каже, похвална улога Бугарске која је омогућила размену мишљења између земаља Западног Балкана и чланица ЕУ на сутрашњем Самиту у Софији.

"За нормализацију односа уважити интерес оба народа" 

Заменик директора Канцеларије за КиМ, Дамјан Јовић, изјавио је да је Београд свестан одговорности да се у процесу нормализације односа са Приштином мора задржати проактивни приступ у тражењу решења који ће довести до нормализације односа два народа - Срба и Албанаца.

Према његовим речима, није добро ослањати се на, како је рекао, "силу која ће доћи споља".

Косово и Метохија, каже Јовић, није билатерално питање. Билатерално питање је, објашњава, на пример, разграничење Србије и Хрватске.

"А када се разговара о нормализацији односа Београда и Приштине у Бриселу то је трилатерални разговор, а када се разговара у УН то је мултилатерални процес", јасан је Јовић.

Координатор Форума за етничке односе Душан Јањић изјавио је да је питање нормализације односа Београда и Приштине статусно комплексно питање чија је формула разрешења сатусна неутралност, чије рушење није у интересу ни једне ни друге стране.

"То значи наћи решење које није трајно, али омогућава даље разговоре о нормализацији, јер тамо где стане дијалог почињу жртве", рекао је Јањић. Како каже, није оптимиста ни по питању уласка Србије у ЕУ, ни по питању одржавања мира, јер се, како каже, налазимо пред озбиљном претњом да "паднемо на испиту на ком смо пали деведесетих година".

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
21° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво