Уочи самита у Софији

У четвртак у Софији, лидери Европске уније и Западног Балкана састају се први пут после 15 година у формату заједничког самита. Очекује се да буде усвојена декларација којом се потврђује подршка европској перспективи Балкана. Ипак, нагласак самита није само на проширењу Уније на Балкан већ и на економском развоју и конкретним пројектима јачања веза Балкана и Европске уније у саобраћају, енергетици и дигиталној економији.

У Софији ће лидери ЕУ и Западног Балкана имати пред собом две главне теме: европску перспективу региона и бољу повезаност унутар Балкана и региона са остатком Европе.

У току су последње припреме за оно што ће бити централни догађај бугарског председавања – заједнички самит лидера ЕУ и Западног Балкана, први такав после 15 година.

Порука самита биће да је Балкан део Европе, каже министарка задужена за председавање.

"Имаћемо политичку декларацију као потврду посвећености европској перспективи Западног Балкана, а с друге стране, оно што зовемо Софијска агенда, која ће детаљно изнети специфичне приоритете и пројекте на које ћемо се усредсредити да бисмо подстакли економски раст", указује Лилијана Павлова, министарка за бугарско председавање ЕУ.

Замишљен као скуп који ће вратити веру у обећање чланства дато још у Солуну 2003, самит у Софији преусмерен је у међувремену на пројекте повезивања.

"Овај самит, сам по себи, када погледамо уназад шта се дешавало од тог чувеног Јункеровог говора, јесте, морам рећи, минимум око којег су државе чланице могле да се сагласе. Стратегија ЕУ из фебруара месеца је, видели смо, процуреле су радне верзије, доста доста разводњена у односу на оно што је кренуло од почетка", напомиње Владимир Међак из Европског покрета у Србији.

Лилијана Павлова каже да није било разводњавања првобитних циљева под притиском скептичних земаља чланица.

"Да је самит назван самит о проширењу, неко би могао да помисли да ће 17. маја бити одређен датум пријема за Србију или Црну Гору, што би било погрешно. Ово је велики напредак ако се сетимо да пре годину дана проширење није било на дневном реду ЕУ", додаје Павлова.

Колико је ЕУ озбиљна у пројектима повезивања, биће видљиво у новом буџету, кажу аналитичари.

"У предлогу буџета од 2021. до 2027. предвиђено је нешто више новца за Западни Балкан, али то није довољно добро. Велика корист самита у Софији била би да започне дебату о издвајању више фондова за Западни Балкан", сматра Весела Чернева из Европског савета за спољне послове.

Више конкретних пројеката требало би да буде потписано већ на самом самиту, најављују организатори.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.