Свечаности поводом обележавања годишњице Мајске скупштине

Свечана академија одржана је у карловачкој гимназији уз присуство највиших представника покрајинске и републичке власти и цркве.

Председник Покрајинске владе Игор Мировић рекао је да су идеје на којима је настала Српска Војводина уткане у колективно сећање српског народа, који и данас гаји иста начела слободе, равноправности и просперитета за све народе на територији Србије.

Војводина је показала модел складног живота свих народа који се у њој "преплићу", поручио је Мировић те додао да ће Војводина наставити да иде путем којим је ишла када је основана, из поштовања према прошлости, али и из жеље за напретком у будућности.

"Политика заједништва и напора који ће довести до економског напретка је наш пут. Пут који је осветљен пре 170 година, и због кога знамо куда ходимо и какву будућност желимо", рекао је Мировић.

Изасланик председника Србије Никола Селаковић рекао је да је одржавање Мајске скупштине један од најважнијих догађаја у српској историји, који се догодио захваљујући људима који су надрасли своје време и "крчили своме роду пут у будућност".

Додао је да су Срби са друге стране Саве и Дунава вековима били одвојени од матице Србије, али су гајили осећај националне припадности и жељу за сједињењем.

"Снага предака и њихова мудрост лежала је у њиховој цркви и војсци. Срби су добро спознали значај очувања свих чинилаца њиховог идентитета, а Мајска скупштина представља један од најзначајнијих демократских узлета дотадашње историје Србије", рекао је Селаковић.

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић рекао је да је Мајска скупштина природно настала на револуционарном таласу који је захватио Европу, као и да данас, када све више запостављамо српски језик и писмо треба имати на уму да су се баш за права њиховог коришћења преци борили.

"Идеја Српске Војводине остала је као идеја српског ослобођења и слободе, као идеја равноправности, не само српског већ и других мањинских народа", рекао је Вукосављевић.

Министар је додао да српски народ зна високу цену слободе и очувања народног идентитета, те да зато поштује те исте вредности код других мањинских народа.

Свечаној академији у гимназији у Сремским Карловцима присуствовали су и председница Народне скупштине Маја Гојковић, министар просвете Младен Шарчевић, патријарх Иринеј и председник САНУ Владимир Костић. 

Свечана седница Покрајинске владе

Поводом обележавања 170. годишњице одржавања Мајске скупштине, одржана је и свечана седница Покрајинске владе на којој је формиран буџетски фонд за обнову и развој Сремских Карловаца. 

Председник Покрајинске владе рекао је да су Сремски Карловци важно место за историју српског народа, али и за његову будућност.

Мировић је навео да ће већ од јуна бити обезбеђена средства из буџета Покрајинске владе, а у јануару из републичке.

"То ће омогућити да почнемо обнову и заштиту значајних објеката у Сремским Карловцима, али и већа улагања у образовање и развој туризма", рекао је Мировић након свечане седнице Покрајинске владе.

Министар за културу и информисање Владан Вукосављевић рекао је да се на данашњи дан спојила велика енергија локалне самоуправе, покрајинске и републичке власти да се очува и гаји "велика слава Сремских Карловаца".

Нагласио је да је чувена гимназија у Сремским Карловцима чинила основу елите српског народа у 19. веку, те да је улагање у Карловце "враћање дуга прошлим генерацијама, и прављење темеља за будуће генерације".

"Очекујем да ће ова велика енергија врло брзо почети да даје дугорочне резултате, а Министарство културе ће у томе бити веран савезник", рекао је Вукосављевић.

Председник општине Сремски Карловци Ненад Миленковић рекао је да ће 2018. година бити крупним словима записана у историји и битна колико и 1848. година.

"Оснивање буџетског фонда на данашњој седници представља велики корак и веома је значајно како за становнике наше општине, тако и за Србију", рекао је Миленковић.

Патријарх Иринеј служио је литургију у Саборној цркви у Сремским Карловцима као део свечаности поводом обележавања 170 година од оснивања Српске Војводине.

Српска Војводина је била српски аутономни регион у оквиру Аустријског царства, а састојала се од Баната, Бачке, Срема и Барање. Проглашена је на Мајској скупштини од 13. до 15. маја 1848. године у Сремским Карловцима и постојала до 1849. године, када је трансформисана у нову круновину Аустријског царства названу Војводство Србија и Тамишки Банат.