Функционер НАТО-а: У бомбардовању 1999. је вероватно било грешака

Паоло Али је изјавио да Алијанса у потпуности разуме зашто се јавно мњење у Србији противи уласку у НАТО, имајући у виду бомбардовање 1999. године у којем је, како је рекао, "вероватно било грешака".

"То што се догодило 1999. године јасно је урезано у памћење грађана Србије. Вероватно би ствари биле другачије да је претходно обезбеђена резолуција Савета безбедности УН, али не смемо заборавити шта се дешавало током Милошевићеве владавине. Вероватно је било грешака, али мислим да је ситуација овде била заиста драматична", изјавио је Паоло Али за Радио Слободна Европа.

Али је рекао да та алијанса поштује одлуку Србије да не буде чланица НАТО-а, јер разуме да је такво расположење грађана.

Рекао је да НАТО веома цени то што Србија са Алијансом сарађује у безбедносним питањима.

"Није неопходно да се Србија у овом тренутку придружи НАТО-у. Можда ће до тога доћи у будућности, али то зависи од грађана Србије, а не од НАТО-а. НАТО увек прихвата захтеве за чланство, као што је то био случај са другим државама у региону", рекао је Али за Радио Слободна Европа.

"Србија извор стабилности на Балкану"

Али је истакао да би НАТО у будућности желео да види Србију као чланицу Алијансе јер је Србија "веома битан играч када је реч о безбедности на Западном Балкану".

"Али у Европи постоје и друге земље које нису чланице НАТО-а због своје војне неутралности, као што су Финска, Шведска, Аустрија, Швајцарска. НАТО сарађује и са тим земљама. Ако Србија остане војно неутрална, НАТО са тим нема проблема", навео је.

Образлажући зашто је, по његовом мишљењу, Србија значајнија за НАТО од осталих држава на Балкану, Али каже да је реч о веома стабилној држави, у поређењу са осталим државама региона.

"Она је извор стабилности на Западном Балкану, што је важно не само за НАТО већ и за Европу, за све", нагласио је Али, који је недавно боравио у посети Београду.

О косовском питању Али каже да је најбољи начин за решавање проблема политичким путем.

"Косову су потребни безбедност и стабилност. НАТО и Кфор су део те стабилности, они штите припаднике косовске и српске заједнице. Веома је битно да се питање Косова реши политичким путем, али за сада морамо гарантовати безбедност јер су НАТО и Кфор на Косову из тог разлога. Кфор ће остати на Косову све док то буде неопходно. Не можемо рећи колико времена ће бити потребно да се политичка ситуација и проблеми разреше, колико ће бити потребно да се поново успоставе стабилност и безбедност. То није лако предвидети. Можда ће бити потребно неколико година, можда дуже, не знам", навео је Али.

"НАТО-у не смета сарадња Србије и Русије"

Али каже и да НАТО-у не смета војна сарадња Србије са Русијом.

"НАТО цени чињеницу да већину војних вежби Србија организује управо са НАТО-ом. Србија има слободу да учествује у војним вежбама са Русијом или било којом другом земљом. Ценимо то што Србија одржава равнотежу у смислу што с једне стране има добре односе са Русијом, а с друге стране има одличну сарадњу са НАТО-ом", констатовао је Али.

Према његовим речима, важно је да Србија одржава добре односе са Русијом, али и са Западом.

"Захтев Србије за пријем у чланство у Европској унији представља доказ да је земља окренута и ка Европи, ка Западу. Западни Балкан је од пресудног значаја за комплетирање пројекта ЕУ. Европа неће бити комплетна без Балкана", закључио је Али.

На питање РСЕ да ли је, дугорочно гледано, за Србију неодрживо седети на две столице, Али је рекао да њега интересује реалност.

"Ја сам инжењер и мене интересују бројке и реалност – 70 одсто робне размене Србије је са ЕУ, 20 одсто са земљама Западног Балкана и око десет одсто са осталима. Свега неколико процената износи трговинска размена Србије и Русије, што значи да српска стварна веза са Русијом није толико битна, већ она са Западом, са ЕУ. Политичка одлука је на Србији, али ми на Србију гледамо као на западну земљу",  додао је он.