Лондон мења формат седница Савета безбедности о Косову?

Резолуција Савета безбедности 1244 из 1999. године Косово је сместила под окриље Уједињених нација. Тако се тромесечни извештаји о раду Унмика и стању у покрајини редовно чују у том телу. Бртанија би то да прореди.

"Крајње је време да се Савет безбедности ређе састаје овим поводом. Морамо да се фокусирамо на стварне претње међународном миру и безбедности. У ту категорију не спада ситуација на Косову", рекао је у фебруару Метју Рајкрофт, тадашњи амбасадор Велике Британије у УН.

Уз овакве, Лондон би могао да има још једну жељу – да се СБ Косовом и Метохијом не бави уопште или да то чини иза затворених врата.

"Ја сам сигуран да ће настојати да укину те седнице и да се то претвори у затворене консултације без званичних седница СБ о Косову. То је могуће да ураде на гласању о процедуралним стварима, ту Русија и Кина не могу да ставе вето. Ми ту нисмо присутни", указује српски шеф дипломатије Ивица Дачић.

Владислав Јовановић, бивши амбасадор СРЈ у УН, каже да би тада то питање почело да вене у очима света јер га неће имати стално пред очима.

Глобално надметање 

Председавајућег СБ поставља дневни ред, председава састанцима и надгледа жаришта. Могу ли из те позиције да мимоиђу вето?

"По ономе што повеља каже, право вета се употребљава приликом одлучивања о суштинским питањима, код процедуралних не може да се користи. Сада је питање да ли се једно пар екселанс политичко питање, који је производ неодобрене војне акције против СРЈ, може превести у процедурално. Технички, и највероватније да ће ту да се ломе копља са онима који се не слажу Русија и Кина и пар несталних и ових других који имају гласачку већину", указује Јовановић.

Мање Косова и Метохије у СБ имало је своју претходницу у британском, али и инсистирању још неколико западних замаља да буде и мање Унмика у покрајини.

"Суштина свих захтева је да се изврши притисак на Србију и ширу међународну заједницу да се прихвати теза да је косовско питање решено", напомиње бивши дипломата Зоран Миливојевић.

Саговорници РТС-а ово питање смештају на терен глобалног надметања, а на релацији Вашингтон–Москва

"Показује да је Британија чврста у ставу да у склопу својих односа са Русијом обухвати Србију и притиском на Србију реши стратешке интересе, у овом случају је то питање КиМ, и то не можемо третирати као пријатељски потез", сматра Зоран Миливојевић.

Велика Британија је свакако доследна у политици према Србији и питању КиМ. Лондон је Косово признао само дан после једнострано проглашене независности. Својевремено је спонзорисао резолуцију о Сребреници, а недавно направио и својеврстан дипломатски преседан и укорио Суринам због повлачења признања Косова.