Кубуровић: Текст нацрта Устава прецизнији и бољи, усвојен велики део примедби

"Уколико видите реакације стручне јавности, након усвајања коначног нацрта, који је прихватила Влада и упутила Венецијанској комисији, видећете да су критике много мање и да је мање жустра расправа и у јавности", рекла је Нела Кубуровић, гостујући у Дневнику РТС-а.

Министарство правде је рекло да ће све оно што је прихватљиво, све оне аргументоване примедбе отклонити и велики део тога је усвојен. 

"Мислим да је овај текст систематичнији, бољи, прецизнији и да је усвојен велики део примедби и стручне јавности и појединаца који су достављали своје мишљење", каже министарка.

Додаје да постоји преко 35 писаних прилога достављених Министарству правде, као и да је све то на сајту Министарства. Подсећа да су одржана четири округла стола.

Ако би се сумирале замерке, то је претерани утицај политике на избор чланова ВСС и ВСТ и на однос судија и тужилаца.

Кубуровићева каже да имајући у виду надлежности ВСС и ВСТ и положај судства и тужилаштва не може се говорити о паралелном односу између ова два тела.

То није била једина замерка, каже министарка. Највише полемике у јавности је такозвани "златни глас". Министарство је од тога одустало и покушали смо да нађемо други механизам како би се омогућио континуирани рад ВСС да не долази до блокаде у самом телу.

С друге стране, полемику је изазивао ко је то истакнути правник који може да буде будући члан Савета, покушали смо да дамо кроз уставне одредбе одређене смернице ко може да испуњава те критеријуме. То ће детаљније бити регулисано законом, наводи Кубуровићева.

Комисија од пет чланова 

"Покушали смо да нађемо механизам да не дође до блокаде у Скупштини, јер је потребна квалификована већина да се изаберу нови чланови ВСС који не долазе из реда судија, што значи треба да имате један широки консензус и владајуће коалиције и опозиције да се изаберу чланови", објашњава министарка.

"Имајући у виду искуства земаља из региона које су већ у блокади и не могу да изаберу нове чланове, обратиле су се Венецијанској комисији, покушали смо да решимо увођењем комисије коју ће чинити пет чланова, председник Врховног суда, републички јавни тужилац, председник Уставног суда, председник парламента и зашититник грађана који ће да изаберу међу оним кандидатима где није могла да се постигне сагласност у Скупштини", истакла је Кубуровићева.

Пре коначног одговора Венецијанске комисије, експерти који су задужени да врше анализу текста који је достављен још једном посете земљу која је упутила и разговарају са свим заинтересованим странама и након тога у јуну Србија ће представити свој нацрт.

"Ако буду замерке редиговаћемо текст и створићемо добре основе за доношење нових закона чији је циљ независност судства", закључила је Кубуровићева.

"Покушаћемо да дијалогом решимо проблеме са Хрватском"  

Односи са суседном Хрватском последњих дана су у центру пажње. Влада Србије, потврдила је премијерка, планира реципрочне мере према Хрватској због тога што је та земља забранила улазак министру Александру Вулину. 

Кубуровић је рекла да догађаји који су се десили последњих дана изазивају забринутост у погледу односа Србије и Хрватске и нарушавају добар почетак решавања отворених питања, који су започети посетом председника Вучића Загребу у фебруару.

"Искрено се надам да ћемо покушати да дијалогом решимо проблеме, Влада ће одговорити на мере које је увела Хрватска, пре свега када је реч о забрани уласка Вулину", каже Кубуровићева.

Верује да ће оно што је договорено на састанку са министром правде Бошњаковићем да се и реализује.

"Ми смо већ успоставили добре односе, формирали комисије, што је био закључак првог састанка комисија која треба да се бави разменом тајних спискова, да се утврде која су лица на потерницама за почињене ратне злочине и злочине током ратних дејстава током деведесетих година на простору бивше СФРЈ", каже Кубуровићева.

Друга битнија комисија која треба да се бави билатералнинм нацртом споразума који треба да регулише процесуирање ратних злочина хрватских и српских држављана, а то је питање које се појављује као отворено приликом отварања нових поглавља, подсетила је министарка правде.

Суштина ових разговора је, како каже, да се то не појављује као питање које ће нарушава отварање нових поглавља.

Ових дана треба да се састану комисије које треба да допринесу решавању питања између два министарства, каже министарка.

Кубуровићева верује да ће разговор и билатерални добри односи да превладају новонасталу ситуацију.

Изречено 12.000 хитних мера за насиље у породици

Министарка правде изјавила је да Закон о спречавању насиља у породици првенствено има превентивну функцију и нагласила да је током његове примене размотрено више од 30.000 случајева насиља у породици, а да је изречено више од 12.000 хитних мера. 

На питање да ли је задовољна увођењем Закона о спречавању насиља у породици, имајући у виду да се он примењује скоро годину дана, а да је 18 жена убијено у породичном насиљу од почетка 2018. године, Кубуровићева је истакла да је основни циљ тог закона био мултисекторска сарадња и добра координација између полиције, тужилаштва и судова, те је оценила да је закон то успео да постигне. 

Министарка је, ипак, сагласна да су потребне додатне мере да би се побољшала статистика. 

"Можемо рећи да пре свега има превентивну функцију. Пријављено је око 30.000 случајева насиља у породици, што значи да је закон превентивно деловао. Имајући у виду број изречених хитних мера, више од 12.000, значи да је у свим тим ситуацијама спречено да дође до ескалације насиље и самог насиља, уколико је био случај да је непосредно претила опасност", рекла је Кубуровићева.

Када је реч о броју од 30.000 размотрених случајева, то нису само нови пријављени случајеви, већ се тужилаштво и судови баве и раније пријављеним случајевима, истакла је министарка. 

Кубуровићева је подсетила да се 1. јуна навршава годину дана како се примењује Закон о спречавању насиља у породици, те је навела да ће се пре тог дана поново састати савет, који је формиран у складу са наведеним законом, где ће се анализирати сви резултати рада.