Вучић данас с премијерима Грчке, Бугарске и Румуније

Састанак у Букурешту одржава се нешто мање од месец дана пре Самита ЕУ – Западни Балкан, чији ће домаћин 17. маја бити Бугарска, која тренутно председава ЕУ.

Последњи квадрилатерални сусрет у том формату, у којем су, изузимајући Србију, све три земље чланице ЕУ, одржан је почетком децембра, у Београду.

На том састанаку будућност Западног Балкана у ЕУ, посебно Србије, била је једна од главних тема, што се очекује и за састанак у Букурешту.

Премијери три земље чланице ЕУ истакли су да је Балкан неотуђиви део европске идеје, поручили да Србија не може више бити изван европске породице, те да јој треба помоћи и усмерити како би се створио и званичан статус Србије као чланице ЕУ.

Председник Вучић и премијери Бугарске, Грчке и Румуније разговараће у Букурешту и о још тешњем повезивању ових земаља, поспешивању сарадње, посебно у економији, као и инфраструктури, те о очувању стабилности и мира целог региона.

На првом састанку квадрилатерале у Варни, октобра прошле године, покренута је идеја о оживљавању закључака самита у Солуну 2003, када је иначе уследио талас проширења ЕУ.

Тада је договорено да се у мају ове године одржи самит ЕУ – Западни Балкан у Софији, те и најављено да ће председавања ЕУ Бугарске у првој половини 2018. и Румуније 2019. бити "заједничко балканско" председавање Унији.

То ће, како се очекује, бити добра прилика за јачање демократије, стабилности, безбедности и сарадње у циљу развоја и интеграције земаља Западног Балкана у ЕУ.

Шта су у Београду поручили Борисов, Ципрас и Тудосе?

Борисов је на квадрилатерали у Београду истакао да нема бољег пута за Балкан од ЕУ, те додао да је свака од ових земаља појединачно мала да може сама да реши проблеме, па зато заједнички желе да буду покретач идеја.

Како је рекао, оптимиста је да ће и земље Балкана које још нису у ЕУ остварити напредак на европском путу, јер европске интеграције немају алтернативу.

"То је зацртан пут. Имали смо бројне сукобе и ратове у региону, али сада смо на прекретници, јер у овом тренутку велике силе имају интересе на Балкану и свака од тих сила је успела да постигне одређени утицај у нашим земљима", рекао је Борисов.

Србија не може више бити изван европске породице под условом да већина становништа жели да буде део ЕУ, изјавио је тада грчки премијер Алексис Ципрас.

"Ми верујемо да би ЕУ требало врло ускоро да исправи велику грешку која своје корене вуче из тога на који начин се Европа односила према Балкану до сада. Било је познато да је Балкан ризично подручје. Србија не може више да буде изван европске породице, под условом да већина становништва жели да буде у ЕУ", рекао је Ципрас.

"Ми не можемо да чекамо да нам министар неке друге велике силе каже шта треба да радимо, да нас узме за руку и покаже. Морамо да сарађујемо и да имамо сопствену иницијативу, као и да промовишемо мир и стабилност у региону", рекао је Ципрас и истакао да Србија, Грчка, Бугарска и Румунија треба блиско да сарађују.

Тадашњи премијер Румуније Тудосу је изјавио да су и Румунија и Бугарска и Грчка опредељене да Србији помогну и олакшају јој пут у Европску унију, те поручио да је њен улазак у Унију "само формалност".

Говорећи о европским интеграцијама Србије, Тудосе је рекао да су границе Србије са ЕУ границе са Грчком, Бугарском и Румунијом, а да се интеграција остварује кроз заједничке инфраструктурне пројекте, културну сарадњу која већ постоји са тим земљама.

У том смислу, објаснио је да је улазак Србије у ЕУ само формалност, а све три земље, као чланице ЕУ, опредељене су да помогну Србији колико могу.