Ипсос: Већина грађана за КиМ у Србији, али без личне жртве

Велики број грађана Србије као решење види Косово и Метохију у саставу Србије, али већина испитаника није спремна на значајније личне жртве, уколико је то услов за решавање статуса Косова, показало је истраживање.

Половина грађана изјавила је да прати дешавања у вези са КиМ, док је исто толико њих навело да их не прати, а већина испитаника није спремна на значајније личне жртве уколико је то услов за решавање статуса јужне покрајине.

Директор Ипсоса Срђан Богосављевић каже да постоји велика конфузија међу грађанима када је у питању КиМ, те да нема прецизних и коегзистентних ставова.

"Међу грађанима не постоји јединствен став које решење је у најбољем интересу Србије. Иако највећи проценат грађана верује да је то враћање Косова Србији, заступљена су и друга решења. Тако је Косово као суштинска аутономија у оквиру државе Србије најбоље решење за 26–28 одсто грађана, док је подела територије између Албанаца и Срба са посебном бригом за права Срба који остају на КиМ и заштитом српских цркава и манастира најбоље решење за 15 и 20 одсто грађана", каже Богосављевић.

Наводи да је питање Косова веома "експлозивна" тема, која није високо рангирана када је у питању интересовање грађана, осим, каже, ако се нешто деси.

Како каже, економске теме које се тичу питања "како да преживим" увек су прве за грађане, па онда друга питања међу којима је и КиМ.

"Део преамбуле о КиМ да остане у Уставу – 26 одсто" 

Када је реч о ставу о преамбули Устава, у којој се помиње да је КиМ саставни део Србије, 36 одсто грађана Србије нема јасан став, 26 одсто сматра да преамбула треба да остане у Уставу, док 22 одсто сматра да је треба избацити.

Са ставом да је Косово као територија већ изгубљено, те да Србија треба да брине о Србима и културној баштини, али да је неразумно да се због већ изгубљене територије одричемо шанси за бржи развој Србије које нам се нуде кроз придружење ЕУ, слаже се нешто више од 42 одсто испитаника.

Супротно томе, став да Србија од ЕУ нема никакве користи и да не треба да прави никакве компромисе везане за Косово макар прекинули све везе са ЕУ заузима између 36 и 37 одсто испитаних.

Половина грађана, 51 одсто, верује да се компромисом са Косовом не губи национални идентитет Србије, док 44 одсто сматра да ће културна баштина и Срби на Косову бити боље сачувани уз сарадњу са међународном заједницом и компромисним решењем са Албанцима на Косову.

"Напуштање борбе за Косово као дела Србије отворило би питање отцепљења других територија од Србије, као што су Војводина и Санџак, сматра 41 одсто испитаних, док је за 62 одсто неприхватљиво да Албанци буду на високим функцијама унутар државе уколико би Косово званично функционисало као део Србије", каже Богосављевић.

Додаје да, упитани колико је пожељно да се народу отворено саопшти да је Косово изгубљено, у просеку четири од десет грађана верују да би политичар који то уради стекао поштовање народа, али би то било и политичко самоубиство.

"Грађани немају довољно информација о ситуацији на КиМ" 

Истраживање је спроведено на иницијативу Фондације за отворено друштво, а извршна директорка те фондације Јелена Јелинчић каже да 82 одсто грађана не би живело у околностима безбедносног ризика уколико је то услов решења за КиМ, док 77 одсто не би прихватило издвајање из плата и пензија за пројекат очувања КиМ.

Када је у питању одржавање референдума како би се решило питање КиМ, она очекује да ће питање КиМ бити постављено заједно са питањем промене Устава.

Наводи и да је могуће да његово одржавање буде неуспешно, док из Ипсоса кажу да, под условом да референдумско питање буде поштено и прецизно дефинисано, решење о признању Косова не би било прихваћено.

Јелинчић подвлачи да грађани немају довољно информација о ситуацији на КиМ.

"Грађане занима, али не знају бројке. Колико Косово кошта Србију, какво је тржиште, како се од Косова може зарадити у слично. Такође, не знају како живе ни Срби ни Албанци, а нарочито Срби јужно од Ибра, јер се увек говори о северу КиМ", навела је.

Посебно забрињава, каже, што грађанима и даље није јасно шта значи формулација "нормализација односа", као ни шта је Бриселски споразум.

Истраживање је спроведено у периоду од децембра 2017. до фебруара 2018. године методологијом истраживања јавног мњења и кризних фокус група, а проценти се у мањем или већем степену разликују у односу на време истраживања.