Парламент о амандманима на сет финансијских закона

Посланик СДС-а Ненад Константиновић негодовао је што је СНС поднео 380 амандмана на Предлог закона о планском систему, јер се тиме, како је рекао, онемогућава расправа о амандманима на остале законе, јер неће бити довољно времена.

Заменик шефа посланичке групе СНС-а Владимир Орлић реплицирао је Константиновићу, одбацио те наводе и додао: "Ми смо овде два минута и 40 секунди слушали приче на тему – ово је много добро само не умем да вам кажем ни шта је. Толико на тему да ништа не може да се каже у овој сали".

Посланик ДС-а Горан Ћирић поново је затражио да се објави уговор о концесији за Аеродром "Никола Тесла" и додао да кључне инфраструктурне пројекте не треба давати у концесију нити приватизовати, већ да треба задржати већинско власништво Србије над инфраструктуром.

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић је одговорио да је концесија добра, јер држава добија 1,5 милијарду евра, а аеродром остаје у нашем власништву.

Додао је и да влада хоће да управљајући нишким аеродромом подигне квалитетет тог аеродрома, додавши да ће то бити добро за грађане.

Министар за рад Зоран Ђорђевић рекао је да је и министарка Зорана Михајловић најавила да ће уговор о конецсији за Аеродром "Никола Тесла" бити обелодањен и да ће се видети шта све садржи, а да ће део остати тајан док почне са његовом реализацијом.

Рекао је да се концесионар обавезао да ће да улаже у Аеродром "Никола Тесла" не само да би повећао профит, већ и промет, као и да је уговором предвиђено да све што се изгради тамо припада Аеродрому "Никола Тесла" и књижи се на аеродром.

То, додао је, значи да припада аеродрому од кад се стави у функцију, па и након 25 година концесије, што је, каже, велика разлика у односу на то како се раније договарало.

Полемика о расту БДП-а и привредном развоју

Посланица СНС Соња Влаховић изнела је податке Светске банке о привредном расту Србије, између осталог да СБ предвиђа привредни раст од три одсто ове, 3,5 одсто у 2019, а 4 одсто у 2020. години.

Додала је и да се процењује да ће јавни пуг Србије ове године пасти на 56 одсто БДП-а, а да ће 2020. године износити 52 одсто БДП-а.

То су, рекла је, подаци који би требало да радују свакога у Србији, али да је "очигледно да код посланика опозиције не наилазимо на такву реакцију".

Посланица ДСС-а Горица Гајић навела је да по подацима Светске банке Србија од 184 земље, на 84. месту по привредном развоју, те да ми "који кажемо да смо тигар привредног развоја на Балкану треба да направимо анализу зашто смо у региону бољи само од БиХ".

Реаговао је посланик СНС Верољуб Арисић који је рекао да је највећу штету привредном развоју и стандарду грађана донео ДОС који је предводио Војислав Коштуница.

"Предводио је три државе. Био је председник СРЈ, укинуо ју је, неуставно. Био је председник Владе Србије када је постојала државна заједница, која је престала да постоји, опет неуставно. На крају био је председник владе када је наша јужна покрајина прогласила самосталност. То су резултати који су довели до привредне ситуације каква је затечена 2012. године", рекао је Арсић.

Осврнуо се и на лоше приватизације урађене током година претходних власти, наводећи да они који су приватизовали оно што је било највредније у Србији "будзашто", данас питају "где су нам кооперанти".

"Шта год сте ухватили, све сте упропастили. И сад, када неко хоће нешто да уради, сад долази накнадна памет... Сада бринете за раднике, а 400.000 радника је остало без посла за четири године", рекао је Арсић.

Укључила се и посланица СНС Александра Томић, која је навела да су "коалициони партнери из 2005. године, када су говорили о правној држави, сигурно заборавили како је продат 'Це маркет' у кабинету тадашњег премијера Војислава Коштунице.

"Како је тада господин Мишковић купио за јефтине паре све ланце маркета у Србији и постао један од 100 чланова Форбсове листе", рекла је Томићева.

Радикали су на почетку расправе изнели замерке на предлог закона, па је Вјерица Радета навела да је он лош, те да ми већ имамо све што је законом предвиђено и конкретније регулисано позитивним прописима, али да је проблем што се они не примењују.

"Законом се ништа суштински неће променити у Србији. У образложењу помињете да ће допринети економском развоју. Који год закон да донесете, кажете да ће допринети економском развоју, једино нам се то у животу не дешава", рекла је Радета.

Њен партијски колега Никола Савић рекао је да су субвенције које држава даје страним компанијама могле да се употребе на кориснији начин по грађане.

"Не дао бог да дођемо у ситуацију да ова влада призна Косово и уведе санкције Русији. Када дође тај тренутак, а полако се маневарски простор сужава, онда ћемо видети колико су исплативе те инвестције и колико ће у тој ситуацији остати радних места", рекао је Савић.

Савић је рекао је да је европски пут - пут у пропаст, јер су тамо "углавном наши непријатељи".

"Чујемо и да неке италијанске фирме, када им је истекао уговор са владом, напуштају или се спремају да напусте тржиште. То ће урадити све фирме када процене да је то њихов интерес", рекао је Савић.

Одговарајући на наводе радикала, Стефановић је истакао да се субвенције дају једнако свакоме ко запослни некога, наводећи као пример домаћу компанију "Бекамент" из Аранђеловца, као корисника субвенција.

"Србија не уводи санкције Русији и не пада нам на памет да признамо независност Косова и Метохије", рекао је министар Стефановић.

"Захваљујући Александру Вучићу, држава не уводи санкције Русији, јер он има политичку снагу да може да одлучи тако нешто, свестан свега што је последица нечега таквог и не пада нам на памет да признамо независност Косова и Метохије и молим вас да тако нешто не користите у смислу напада на владу", поручио је Стефановић у парламенту.

Министар Стефановић је узвратио да је интересантна теза да је "нека фирма, за коју нису сигурни чиме се бави, напустила тржиште", те да не би било лоше да чујемо која је то фирма, колико је месеци пословала, колико је добила субвенција.

Стефановић је истакао да су стране компаније у последње четири године отвориле 170.000 радних места.

"Да ли је требало да, када је 'Сименс' дошао у Србију из Немачке, за коју кажете да нам је непријатељ, људе коју су запослени у 'Сименсу' отпуштамо, да их наговоримо да напуштају радна места? Јел то порука? Или људима у 'Џонсон електрику', 'Сваровском', предложимо да изађу из фабрика, јер се ради о инвестицијама из земаља које су нам непријатељи", упитао је Стефановић.

Истакао је да држава даје субвенције да би привукла инвеститоре, а да се исплативост тих инвестиција постиже после 14 месеци, јер од 15. месеца обим пореза, доприноса и свега што компаније плаћају превазилази оно што је држава дала.

"Већ у 15. месецу имамо чист интерес. Ако су компаније биле само 15 месеци, добро је што су биле, а многе су овде више година, и шире прозиводњу попут фабрике 'Меи та' у Обреновцу", рекао је Стефановић.

Навео и да ће инвеститори, ако нема субвенција, отићи у Бугарску, Македонију, тамо где се дају.

Сада, како је Стефановић рекао, Србија има раст БДП-а, јавни дуг је 59,3 одсто БДП-а, најнижи до сада и испод нивоа Мастрихта. 

О великом броју амандмана

О броју амандмана које је владајућа већина поднела на прву тачку дневног реда, Предлог закона о планском систему Србије и о томе ко не жели да чује другачије мишљење у парламенту, накратко су полемисали посланици СДС Ненад Константиновић и СНС Владимир Орлић.

Константивић је рекао да је владајућа већина поднела 380 амандмана на тај закон, негодујући што се тиме, како је оценио, онемогућава расправа о амандманима на остале законе, јер неће бити довољно времена.

"Поново сте укинули могућност опозицији да било шта каже, то није парламентаризам", рекао је Константиновић.

Посланичкга група СДС је, додао је, поднела 11 озбиљних амандмана "који би могли да уреде закон о планском систему да буде прихватљив".

Заменик председника посланичке групе СНС Владимир Орлић реплицирао је Константиновићу, и рекао да као предлагач амандмана није рекао ни реч о свом амандману.

"А, како гласи тај феноменални предлог за који ми, зли, покварени и неваљали, нећемо да чујемо, гласи: 'Члан 1, брише се." Морам да признам невероватано добар предлог, инвентиван и садржајан. Ово је једна празнина о којој и да хоће, човек нема шта да дискутује", рекао је Орлић.

"Ми смо овде два минута и 40 секунди слушали приче на тему – 'ово је много добро само не умем да вам кажем ни шта је'", додао је Орлић.

Скупштина је констатовала и престанак мандата посланика СРС Зорана Красића, који је преминуо пре неколико дана.