Миливојевић: Првих шест тачака кључне, то је црвена линија

Европска унија понавља да све договорено мора да се спроведе, Београд тражи реализацију ЗСО, а Приштина каже "хоћемо, само не стижемо".

Гостујући у Дневнику РТС-а, дипломата Зоран Миливојевић је рекао да је следећи потез на оном делу међународне заједнице која у овом случају подржава приштинске власти.

"У првом реду је то ЕУ зато што се овде прелама интерес ЕУ за простор Западног Балкана и зато што су ти интегративни процеси и у интересу ЕУ у будућем периоду имајући у виду проблеме са којима је суочена, имајући у виду и Брегзит и потребу да Унија зацрта неки свој будући пут", рекао је Миливојевић.

Како каже, треба подсетити да је проширење најуспешнија политика ЕУ и да је ту интерес ЕУ.

"Међутим, проблем је што Унија нема механизам утицаја на приштинске власти у мери у којој то има Вашингтон, а очигледно је да су интереси Вашингтона мало другачије постављени и да су везани за догађаје од пре 19 година, за оно што је почело бомбардовањем, оно што је после произвело самопроглашену државу Косово – тај један геополитички и геостратешки концепт који они хоће да реализују признањем државности Косова и верификацијом те државности на било који начин", истакао је Миливојевић.

Говорећи шта нам доносе наредни месеци, Миливојевић је рекао да ЕУ треба да буде доследна када је то у вези са њеним интересом и да буде доследна ономе што је изјавила Федерика Могерини – да се обавезе по Бриселском споразуму морају испунити.

Подсећа да је тај споразум основ процеса нормализације. Како каже, реализација свих тих тачка је услов да тај процес тече.

"Што се нас тиче, за нас су првих шест тачака кључне и то је црвена линија када је реч о српском интересу и српском ставу у исто време", рекао је Миливојевић.

Према томе, Миливојевић истиче да Србији остаје да на томе инсистира, а ЕУ остаје да овога пута подржи Србију у том захтеву.

"Од политичке воље, од одлучности Брисела да на томе истраје, ми ћемо имати или нећемо имати резултат. Или ћемо опет имати нови неуспешни састанак на коме ће се сумирати резултати и морати да констатујемо где смо и шта смо", рекао је Миливојевић.

"Србија нема више могућности да одступа"

Миливојевић каже да Србија нема више могућности да одступа – мора се ово реализовати а после тога ћемо видети како ће процес тећи даље.

Говорећи о компромису, Миливојевић каже да ако имате у виду да је у ЕУ већина земаља признала самопроглашену независност Косова, они са те позиције полазе и ми имамо ситуацију која траје и пет година не можемо да реализујемо нешто што је под њеним окриљем и потписано и на неки начин зацртано као обавеза.

Како каже, треба видети шта ко не може да прихвати. Наша страна не може да прихвати признање. Ту је председник Вучић био врло јасан, компромис није признање, истакао је дипломата.

Са друге стране, Приштина инсистира на признању. Мора нешто између тога да буде и једино могуће као компромис што подразумева и положај Србије и српског народа на КиМ, неодустајање од тога и присуство државе Србије на неки начин тамо, објашњава Миливојевић.

Говорећи о правнообавезујућем споразуму, Миливојевић каже да су размена територија, поделе и све те комбинације искључене из више разлога.

"Први разлог је што западни центри моћи хоће да се та држава призна и кажу – 'хоћете да размењујете територије ви признајте Косово као државу па онда билатерално то радите како се иначе ради'", рекао је Миливојевић.

Друго, разграничење, нове границе је увод у нови рат, сматра Миливојевић. "Не можете искључти КиМ из контекста кога имамо на Балкану. Ми имамо нерешена гранична питања, отворене етничке проблеме, имамо Македонију, БиХ, низ неких питања која би се тиме отворила", рекао је Миливојевић.

Миливојевић сматра да би се отворили и неки механизми који имају велики значај као што су Дејтонски и Охридски споразум. Питање је да ли би реаговала Бугарска или Мађарска.

"Опција не гарантује стабилност и безбедност већ нове конфликте и проблеме и мислим да постоји јасан став у најширем контексту да се то питање не дира и да се нове границе не отварају", каже он.

Правнообавезујући споразум је зацртан у преговарачком оквиру и то је нешто што ми не знамо. Он би по логици требало да садржи све оно што буде продукт процеса нормализације и да то буде, у ствари, тај правно-обавезујући споразум до оног степена докле стигнемо који задовољи обе стране, истакао је Миливојевић.

"Проблем је што на Западу сматрају да то треба да буде билатерални споразум и да се тиме та ствар заврши. Ми то не мислимо, нисмо једини, добар део међународне заједнице тако не мисли. Остаје Резолуција 1244 УН без које се то не може решити", закључио је Миливојевић.