ЗСО – фактор бриселског (не)споразума

Према писању медија, Заједница српских општина, која није ни у повоју, јесте максимум који Београд може да добије на Космету. Западни центри моћи су, пишу Новости, председнику Александру Вучићу поручили да Србија не размишља о подели територије и да се од Београда тражи да призна Косово – формално или неформално. Не прихватамо тај смоквин лист, поручио је шеф државе.

"Кад Београд добије ЗСО, он признаје независност. Ма немојте, јесте то сами смислили или вам је неко помогао?", упитао је председник Србије.

Нису сами – каже Вучић и истиче да Београд не преговара само са Албанцима, већ и са онима који су створили самопроглашену државу Косово.

"Запад настоји да приволи Београд да направи уступке. Кључно би било не само да се Београд не противи чланству у Унеску и Интерполу, него да им отворимо врата у УН, а то је за Београд неприхватљиво", рекао је председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун.

Међутим, поставља се питање како је Београд дошао од тога да је пре пет година ЗСО добио споразумом, дотле да за Заједницу мора опет да се бори и плати потенцијално високу цену.

"Треба имати у виду амерички план о 'пузећем признавању' Косова из 2007. године, признавању Србије наравно, и све што су они радили последњих 11 година радили су у том смеру. Ми смо непрестано чинили уступке, испуњавали свој део Бриселског споразума за разлику од Приштине, и на Западу је то схваћено као слабост Србије. Чим сте слаби, могу и даље да вас уцењују, врше притиске на вас и траже од вас нове уступке", сматра Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе.

Немачког плана, по којем би Србија пристала на статус Косова као посматрача у Генералној скупштини УН, председник тврди, нема. Али, на столу у Бриселу нема ни Заједнице српских општина, јер Приштина о томе не жели да прича.

"Ја не мислим да се ту ради о уценама, већ о различитим ставовима о томе. Ми имамо одлуку Уставног суда око те заједнице. Једноставно, нико на Косову није против тога, него се ради о компетенцијама", каже аналитичар из Приштине Фадиљ Љепаја.

Док је за Београд реч о десет општина са озбиљним извршним овлашћењима, Приштина жели да је сведе на ниво невладине организације.

Стара тема о подели је опет актуелна, али, чини се, завршена.

"Видим да неки говоре нешто тамо Вучић петља, хоће поделу. А ко ће бити тај који ће то да нам да", упитао је Александар Вучић.

Корак даље отишао је председник косовске скупштине.

"Ништа више не бих волео него да се Прешево и Медвеђа придруже Косову. Ми ћемо прихватити билатерални споразум, ако Србија то прихвати, али ми немамо шта да дамо. Отварање граница на Балкану увек значи рат, то је оно што хоћу да кажем и ја сам директан – не постоји никаква друга могућност промене граница", рекао је Кадри Весељи.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију одговорио је на ову изјаву.

"Нека се Кадри Весељи не весели, јер претње ратом никоме ништа добро нису донеле, нарочито кад долазе од неосуђеног команданта терористичке ОВК Србији, која се само усудила да је њено нешто што јесте њено и по домаћем и по међународном праву, то јест да је Косово Србија", поручио је Марко Ђурић.

Косово је једнострано прогласило независност пре десет година. Шта после унутрашњег дијалога мисли о решењу за покрајину, председник Србије рећи ће крајем априла. Истовремено, од међународне заједнице прибавља подршку за платформу са којом ће пред грађане.

Један од услова за европски пут Србије јесте да са Приштином потпише правно обавезујући споразум, чија садржина још није позната.