У новој влади Србије 28 чланова

Председник владе, наводи се у предлогу, одређује једног потпредседника за првог,  који га замењује ако је одсутан или спречен, и који тада има сва овлаштења премијера, осим што не може да предлаже избор или разрешење чланова владе.

Поред првог потпредседника, влада би требало да има још три, који ће бити и министри.

Владајућа већина предлаже да влада има 24 министарства, од којих су нова, министарство животне средине и просторног планирања, министарство за људска и мањинска права и министарство за Национални инвестициони план.

Нова влада имаће и министарство без портфеља. Из министарства за инфраструктуру измештају се просторно планирање, урбанизам и грађевина, који би били у надлежности новог министарства животне средине и просторног планирања.

Предлажу се и много већа овлаштења министарства економије и регионалног развоја у обезбеђивању материјалних услова за развој региона и приступа европским фондовима и донацијама.

Отклањање могућих блокада

Новина је и то да се, ако влада има паран број чланова, одлука доноси ако за њу гласа најмање половина свих чланова Владе, под условом да је за одлуку гласао и премијер.

Тиме би се отклонила могућа блокада рада те институције. Ако буде усвојен предлог владајуће већине, биће то најбројнија српска Влада.

Будућа влада Србије, коју треба да формира кандидат за премијера Мирко Цветковић имаће, како предвиђа Предлог закона о министарствима, 24 ресора и, вероватно, више потпредседника.

У влади ће се после осам година поново наћи социјалисти, док ће ДС и Г17 плус и даље остати у власти, јер су били у претходној влади, поред Демократске странке Србије и Нове Србије.

По величини кабинета, нова влада биће нешто већа од одлазеће Војислава Коштунице, која је имала је 22 ресора, једно министарство без портфеља и једно потредседничко место.

Међу новим ресорима наћи ће се само Мистарство за људска и мањинска права и Министарство за НИП, док ће остали остати исти или ће некима од њих надлежности бити проширене.

Министарства спољних послова и одбране на републички ниво прешла су после распрада државне заједнице, а ти ресори су озваничени у последњој влади Србије која је изабрана 15.маја прошле године.

Досадашња влада имала је и Министарство за Косово и Метохију, које ће бити задржано и у новој, као и Министарство економије и регионалног развоја.

Десета влада од 1990. 

До демократских промена 2000. године мандатари, потпредседници и министри републичких влада били су углавном из редова до тада најјаче политичке партије Социјалистичке партије Србије и њених каснијих политичких партнера Српске радикалне странке, Нове демократије и Југословенске левице (ЈУЛ).

Мандатари тих десет републичких влада били су Драгутин Зеленовић (1991.), Радоман Божовић (1991.-1993.), Никола Шаиновић (1993.-1994.), Мирко Марјановић (1994.-2000.), Миломир Минић (2000.-2001.), Зоран Ђинђић (2001.-2003.), Зоран Живковић (2003.-2004.) и у два мандата Војислав Коштуница.

После распада СФРЈ, Србија је 11. фебруара 1991. године добила прву владу коју је водио Драгутин Зеленовић.

Влада је имала 20 министарстава и четири потпредседника из редова СПС-а, а затим је на чело владе дошао Радоман Божовић чији кабинет су такође чинили социјалсти.

Без учешћа посланика ДЕПОС-а, Скупштина Србије је 10. фебруара 1993. године изабрала нову владу на предлог мандатара Николе Шаиновића, а његов кабинет је чинило пет потпредседника и 23 министра, од којих је 15 остало из претходне владе, задржавши своје портфеље.

И влада Николе Шаиновића је, бар што се тиче партијске опредељености, била хомогена - сви чланови су били из редова СПС-а.

Следеће 1994. године изабрана је Влада премијера Мирка Марјановића, који ће на челу републичке владе бити у још једном мандату све до 2000. године.

Марјановићева влада од 1994. године имала је укупно 27 чланова. Поред 19 потпредседника и министара из СПС-а, имала је неколико чланова из Нове демократије (три) и из ванпарламентарног Савеза комуниста (три), док је један члан владе био бивши члан Демократске странке.

Рекордних 35 ресора

Скупштина Србије 24. марта 1998. године бира нову републичку владу, на предлог мандатара Мирка Марјановића - а нова влада има рекордан број од укупно 35 чланова - пет потпредседника, 23 ресорна министра и седам министара без портфеља.

У њен састав поред 15 потпредседника и министара из редова СПС-а, улази и 15 чланова СРС-а, као и четири из ЈУЛ-а.

Марта 2000. године после петооктобарских промена Србија добија прелазну републичку владу на челу са Миломиром Минићем из СПС-а.

Новитет у Минићевој влади био је и тај што је функције министара у министарствима унутрашњих послова, финансија, правосуђа и информисања обављао колегијум састављен паритетно од сва три потписника Споразума о ванредним парламентарним изборима - СПС, Српског покрета обнове (СПО) и Демократске опозиције Србије (ДОС).

СПС је у влади имала 15 потпредседника и министара, СПО девет, док је ДОС имао 10.

Шесту владу и прву демократску од 1990. године Србија добија 25. јануара 2001. године, када премијер постаје Зоран Ђинђић, а у њеном саставу су били представници свих странака које су чиниле ДОС.

Та влада имала је седам потпредседника и 17 министарстава међу којима су били ресори привреда и приватизација, саобраћај, грађевина, енергетика и рударство, економски односи са иностранством...

Човић, Живковић, Коштуница

После убиства премијера Ђинђића 12. марта 2003. године, вршилац дужности председника владе, до избора нове 18. марта, био је дотадашњи потпредседник Небојша Човић.

Нова Влада Србије изабрана је 18. марта 2003. године на чијем је челу био Зоран Живковић (ДС).

Поред премијера, нови члан владе постао је једино потпредседник ДС Чедомир Јовановић, а остали потпредседници и министри остали су на истим функцијама, које су обављали и у кабинету Зорана Ђинђића.

Следећа влада, коју је водио Војислав Коштуница, изабрана је 3. марта 2004. године, са једним потпредседником и 17 министара.

Тај кабинет чинило је девет министара из ДСС, потпредседник и четири министра из Г17 плус, један министар из Нове Србије, три министра из Српског покрета обнове и један нестраначки министар.

У тадашњој мањинској влади, коју су подржавали социјалисти, просвета и спрот били су у оквиру једног ресора, као и наука и екологија, док је Министарство за економске односе са иностранством задржано из претходне владе.

Поред тога, ресори рада, запосљавања и социјалне политике били су спојени у једно, а успостављена су министарства дијаспоре и капиталних инвестиција.

Владе у Региону

Ако пребројимо чланове влада у земаљама региона, са све премијером и Словенци и Мађари имају 16 министарстава, Босна и Херцеговина и Република Српска по 17, затим следе Црна Гора, Грчка и Румунија са по 18 министарских места. У Бугарској влади их има 22, а на челу листе по броју ресора у региону је македонска влада која има 23 министарства .