Ближа сарадња Србије и Хрватске по питању људских и мањинских права

Мехо Омеровић је истакао да је "Република Србија за релаксирање односа суседних држава, добросуседску сарадњу и заједнички дијалог око отворених питања који су обострано нотирани као решиви".

"Интензивирање односа види се и у посети на највишем нивоу државних функционера, односно посете председника Републике Србије Хрватској ове године, као и посети тадашње председнице Колинде Грабар Китаровић 2016. године у Суботици, када је потписана Декларација о унапређењу односа и решавању отворених питања Србије и Хрватске", навео је Омеровић.

Додао је да се у редовном пролећном заседању очекују три значајна закона, којима ће се унапредити положај националних мањина, а то су – Закон о заштити слобода и права националних мањина, Закон о националним Саветима националних мањина и закон који се односи на употребу језика и писма националних мањина.

Председник Одбора такође је напоменуо да је Србија усвојила Закон о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и додао да су за Србију значајна искуства Хрватске у преговорима о приступању ЕУ, а нарочито у оквиру Поглавља 23, које се односи на питања националних мањина.

"Дијалогом решити отворена билатерална питања"

Бакота је изразио уверење да ће се дијалогом решити отворена билатерална питања две земље, као и да ће Србија испунити преузете обавезе и начела Европске уније.

Додао је да националне мањине могу бити спојница за ближу сарадњу две државе и да ће радо поделити своја искуства по питању Поглавља 23 и 24.

"Моје искуство је да постоји добра воља и једне и друге стране да се реше битна отворена питања", рекао је Бакота, наводећи као пример и интензивне преговоре на покрајинском нивоу.

Амбасадор је додао и да интерес Хрватске лежи у томе да Србија постане чланица Европске уније и да је подржава на том путу.

Искористио је прилику да најави да су у току преговори поводом доласка председника Хрватског сабора Гордана Јандроковића.

"Решење питања несталих обострани интерес"

На састанку је било речи о обнови куће бана Јелачића на Петроварадину, отварању лектората хрватског језика и књижевности на Универзитету у Новом Саду и о мандатима хрватске националне мањине у Народној скупштини Републике Србије, као и на локалном и покрајинском нивоу.

Саговорници су разговарали и о питању несталих, и дошли до закључка да је ово значајно питање за обе земље, на ком се могу направити конкретни искораци за решавање и који могу деловати лековито у односима и сарадњи Србије и Хрватске.

Учешће у разговору узео је и народни посланик Томсилав Жигманов, који је изнео пар отворених питања са којима се сусрећу припадници хрватске националне мањине у Србији, попут природног прага за мандат народног посланика, који се може решити изменом закона и Устава Републике Србије.

Састанку је присуствовао и Иван Саболић, опуномоћени министар амбасаде Републике Хрватске у Србији, наводи се у саопштењу из парламента.