Мишчевић: Проширење у интересу Западног Балкана и ЕУ

"Како ми у Србији видимо ЕУ? Једноставан одговор је - отприлике исто као што у ЕУ виде нас у Србији - са пуно предрасуда, без разумевања ширег контекста и урамљено перцепцијама и сећањима из 90-их година", навела је Тања Мишчевић у ауторском тексту објављеном на сајту института Европски савет за спољне послове.

Наравно, истиче Мишчевићева, постоји једна огромна разлика.

"За Србију је чланство у ЕУ стратешки циљи, као што је то и средство да постане развијенија и организована модерна демократска држава. Иста перцепција сврхе није присутна у Европи и та разлика ствара многе неспоразуме", додаје шефица преговарачког тима Србије.

"Проширење терет за буџет и институције ЕУ" 

Наводи да је проблем далеко већи од случаја Србије и Западног Балкана и објашњава да се проширење више не сматра приоритетом ЕУ као у време пријема земаља Централне и Источне Европе, шта више многе чланице сматрају да је оно супротно интересима ЕУ.

"Према том становишту, проширење је терет за буџет и институције ЕУ, а земље Западног Балкана се сматрају нестабилним и питање је да ли деле европске вредности", наводи шефица преговарачког тима Србије.

Додаје да према подацима Еуробарометра, мање од трећине европских грађана сматра да је даље проширење у њиховом интересу.

"Због таквог мишљења, европске владе су опрезне у погледу проширења и невољне да дају снажне изјаве у корист пријема Западног Балкана", оцењује Мишчевићева напомињући да је то штета.

Наводи да Србија предузима све кораке да хармонизују политичке, економске и правне системе са онима у ЕУ.

"Србија и други предузимају комплексне реформе да хармонизују своје политичке, економске и правне системе са онима у ЕУ. Млака подршка Европе и недовољна уверљивост по питању исхода, чини домаћи задатак још тежим", наводи шефица преговарачког тима Србије.

Стратегија за пријем земаља Западног Балкана 

Подсетивши на говор председника ЕК Жан Клод Јункера о перспективи чланства за Србију и Црну Гору 2025. године, Мишчевићева оцењује и да је недавно представљена стратегија у виду кредибилне перпсективе проширења позитивна са планом за подршку канидатима кроз шест главних иницијатива.

"Оне обухватају јачање владавине права, ангажовање по питању безбедности и миграције, подршку друштвено-економском развоју, повећање енергетске и транспортне повезаности, дигиталну агенду и подршку за помирење и добросуседске односе", објашњава шефица преговарачког тима Србије.

Међутим, указује, стратегија доноси и низ "безбедносних кочница".

Да би Србија постала чланица ЕУ до 2025. године мораће да испуни велики број нових услова који су резултат неких претходних искустава ЕУ у приступних преговорима.

"Приступ у преговорима који подразумева 'суштину на првом месту' ставља у средиште преговарачког процеса владавину права. Тај концепт је унапређен са нагласком на значај јавне администрације и економског управљање, а то су најтеже реформе јер значе промене менталитета и навика", објашњава Мишчевићева.

Додаје да је ЕУ такође увела и нов механизам провере примене хармонизације закона и пракси.

"А поштовање владавине права је у центру критеријума који морају да се испуне како би земља показала да поштује европске вредности и могла да постане чланица ЕУ", оцењује шефица преговарачког тима Србије.

Преговарачки оквир и нова позиција и природа Поглавља 35

Наводи да је Преговарачки оквир укључио нову позицију и природу Поглавља 35.

"Преговарачки оквир за Србију укључио је први пут нову позицију и природу Поглавља 35 које у нашем случају није само о свему ономе што није покривено другим поглављима, већ је фокусирано на праћење примене свих споразума постигнутих у дијалогу Београда и Приштине. Ово није о статусу држава, већ о нормализацији живота људи на спорној територији", наводи Мишчевићева

Како додаје, ЕУ као посредник у дијалогу мора да буде статусно неутрална зато што о том питању нема консензуса међу свих 28 чланица.

Према мишљењу Тање Мишчевић, у овом приступу постоје озбиљни недостаци, пошто не пружа смернице за ситуацију кад једна од страна изабере да опструише дијалог.

То, заједно са некако нејасним системом извештавања о дијалогу од стране Европске службе за спољне послове, оставља отворена врата за различита читања ситуације на терену од стране војног штаба ЕУ (ЕУМС).

"У поређењу са претходним рундама проширења, наши присутпни преговори захтевају много веће ангажовање држава чланица. То би могло да има два опречна исхода - прво, многло би да олакша постизање чланства ако су чланице од самог почетка укључене у праћење реформи Србије. С друге стране, то би могло да уведе више билатералних питања у преговарачки процес или чак да блокира преговарачки процес од стране суседних држава што се већ дешава", наводи шефица преговарачког тима Србије.

Истиче да се у односу на претходне рунде проширења у случају Србије и других земаља Западног Балкана уводе задаци раног прихватања обавеза које чак немају ни све чланице попут припреме Економског реформског програма или правног усклађивања да би се ушло у мултилатералну Енергетску односно Транспортну заједницу

"Неки би рекли да је то превелик терет за кандидате, а други да су обавезе осмишљење да повећају њихов капацитет како би се боље припремиле за захтеве чланства. Србија је пример овог другог", наводи Мишчевићева.

Додаје да је кроз рано прихватање обавеза из чланства (као што су отисци прстију мигранта), Србија дала драгоцен допринос управљању миграционим кризама, више од неких држава чланица.

"Регионална сарадња кључни критеријума за чланство"

Истиче и значај регионалне сарадње на Западном Балкану као једном од кључних критеријума за чланство.

Наводи и да је покретање Берлинског процеса донело сумњу да је регионална интеграција осмишљена да постане замена за чланство у ЕУ.

Али неке од ових иницијатива сада постају делови нових услова за чланство, што се, оцењује шефица преговарачког тима Србије, може прихватити све док такве иницијативе олакшавају бољу припрему кандидата да прихвати обавезе држава чланица ЕУ.

"Сматрам да све ове тачке пружају безбедносне механизме за грађане ЕУ да буду сигурни да ће новајлије испунити веома строге услове пре него што постану чланице", оцењује Мишчевићева.

Наводи да даље проширење ЕУ на Западни Балкан није нешто чега се треба плашити и додаје да оно може да помогне да се подстакне даља интеграција у неколико важних заједничких политика ЕУ, укључујући питање Шенген зоне, политику у области енергетике, транспорта, животне средине.

"То је у најбољем економском, политичком и безбедносном интересу како држава чланица, тако и земаља Западног Балкана. Разумевање ове симбиозе је пут да се побољша начин на који гледамо једни друге", закључила је Мишчевићева.